Izvor: Vostok.rs, 28.Jun.2011, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepa Jelena postala Užasna Jelena
28.06.2011. -
Na otvaranju programa Ruski film na Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu publike je došlo mnogo više nego na svetsku premijeru holivudskog blokbastera Transformeri-3, prikazanu dan ranije. Ovo je sa ponosom izjavio predsednik festivala Nikita Mihalkov, predstavljajući publici novi film režisera Andreja Zvjaginceva Jelena.
Uzbuđenje oko ovog filma je jasno: svaki rad Andreja Zvjaginceva, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << za sada je on snimio svega tri filma, proizvodi senzaciju i dobija visoke ocene kako u Rusiji, tako i na međunarodnom nivou. Prvi film Povratak 2003. godine na filmskom festivalu u Veneciji dobio je glavnu nagradu. Drugi film Izgnanje 2007. bio je nagrađen nagradom za najbolju mušku ulogu na Kanskom festivalu. I sada, ponovo u Kanu, film Jelena dobio je specijalnu nagradu žirija konkursa Posebni pogled. Zvezdani dečak ruskog filma, kako je nazvao Nikita Mihalkov 47-godišnjeg Andreja Zvjaginceva, za sada ni jednom nije promašio.
Lagana smena kadrova, nikakvih slučajnih detalja – prepoznatiljivi je stil režisera. On je jednom priznao: Za mene je glavni junak filma filmski jezik. I, naravno, glavna junakinja je ideja.
A u čemu je ideja ove priče o Jeleni, običnoj i reklo bi se miloj ženi, koja je nekada bila medicinska sestra u bolnici? Među pacijentima našao se stariji bogati čovek, koji se njome oženio. Sasvim pozitivan savez dvoje ljudi u godinama od kojih svako ima odraslu decu, zasnovan na svojevrsnom ugovoru. Jelena se brine o mužu, a on izdržava i nju, i mnogočlanu porodicu njenog nezaposlenog sina. Ljudi se nalaze u ugovornim odnosima – to je i svetu zgodno, i za njih oboje takođe. Tom tvrdnjom započeo je svoj intervju za Glas Rusije Andrej Zvjagincev.
Meni se čini da mnogi od nas ponekada doživljavaju slične odnose boraveći izvesno vreme u iluziji ljubavi, ponekad vrlo sentimentalnoj, vrlo osećajnoj. I ne dosećaju se da u odsudnom trenutku, kada se postavi pitanje izbora – ti ili on, ti ili ona, odjednom se sve otkriva.
Neko vidi u filmu o Jeleni nastavak teme stare kao čovečanstvo – najezde varvara, neko vidi analogiju sa idejom filma Vudija Aleka Meč-point – o nepopravljivoj nejednakosti siromašnih prema bogatima i težnji da se po svaku cenu dospe u njihov krug. Ali postoji još jedna tema koja se kod Zvjaginceva pojavljuje u skoro neuhvatljivim detaljima – prisustvo Boga koga se ljudi sete u trenutku nesreće, kako bi istog trenutka zaboravili... Na samom početku filma, kada Jelena izlazi iz svog uređenog stana, u uglu kadra se vidi kupola Hrama Hrista Spasa. Pred kraj filma pojavljuju se negde u daljini kupole crkve. Sama Jelena jednom uđe u crkvu da zapali sveću za zdravlje muža koji se oporavlja od infarkta.
Ako publika nalazi za sebe podlogu za takve interpretacije, ja se ne mešam, komentariše Andrej Zvjagincev. Usvojio sam osnovnu liniju ponašanja – nikada ne govorim o tome o čemu je neki moj film. Sve što sam hteo da kažem u prvom, drugom i trećem svom filmu, rekao sam.
Ipak. Evo kratke i iscrpne formule kojom Andrej Zvjagincev određuje svoj novi film: toje film o Užasnoj Jeleni koja je mogla da bude Lepa Jelena.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
