Izvor: Politika, 02.Sep.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kremlju su potrebni „elitni” protivnici
Uoči izbora za gradonačelnika Moskve, pred Moskovljanima su tri opcije koje se u velikoj meri razlikuju
Kremlj traži borbu. Traži direktno sučeljavanje programa i ličnosti, inovacije, perspektivu, dinamiku... Sve pomenuto odnosi se, naravno, na predstojeće izbore za gradonačelnika ruske prestonice. A za takvu kampanju neophodni su ljudi sa autoritetom, oni koji privlače pažnju javnosti. Bilo svojom veštom retorikom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bilo glamurom koji ih prati, bilo dosadašnjim rezultatima. Jer, moskovski izbori su pokazatelj opšteg stanja u zemlji, u svim mogućim varijantama.
Predstojeće glasanje (8. septembra) za gradonačelnika Moskve liči na neki od sve popularnijih „rijaliti programa”. Ali, izgleda da ono što prikazuju prestoničke televizijske kuće kao da svesno odvlači pažnju gledalaca birača od političke stvarnosti u kojoj će se naći kada izađu na birališta. O „dramatičnosti” izbora moskovskog gradonačelnika govori i nedavno objavljena informacija po kojoj je jednu televizijsku debatu posvećenu toj temi pratilo svega – 17 odsto gledalaca.
Pa ako građane ne interesuje šta će im „obećati” oni koji ih sada predstavljaju, valjda ih interesuje šta nude njegovi protivnici. Uostalom, kakvi su to izbori u kojima nema prave gužve, optužbi, kontraoptužbi, podmetanja ili bilo koje druge vrste napetosti? Odgovor na postavljeno pitanje i nije tako iznenađujući. Mnogi Moskovljani, naime, veruju da je izborni posao „praktično, već odrađen” i da će sadašnji prvi čovek grada Sergej Sobijanin zadržati radno mesto.
Sa svoje strane, Kremlj nastoji, barem medijski, da svemu ulije što jaču dozu „demokratičnosti”. A da će do demokratskog ishoda neminovno morati da dođe potvrđuju i najnoviji podaci o rejtingu kandidata. Naime, ako je Sobijanin do pre neku nedelju viđen kao siguran pobednik već u prvom izbornom krugu, najnovija istraživanja javnog mnjenja menjaju tu sliku u velikoj meri.
Prema ispitivanju sprovedenom pre nekoliko dana na uzorku od 1.200 Moskovljana, sadašnji gradonačelnik može da računa na podršku svega 36,8 odsto sugrađana. Doduše, i to je znatno više od drugoplasiranog Alekseja Navaljnog (11,4 odsto) ili trećeplasiranog Ivana Meljnikova iz Komunističke partije (4 odsto), ali nepoznanica ostaje 35,2 odsto onih koji će odluku doneti tek kada u ruke uzmu glasačke listiće.
Valja pomenuti da svog čoveka na čelu prestonice želi da vidi i milijarder Mihail Prohorov, predvodnik partije „Građanska platforma”. Njega, očigledno nije pokolebalo to što je nedavno u Jaroslavu uhapšen Jevgenij Urlašov, prvi čovek ovog grada i pripadnik njegove stranke. Uz to, Urlašov je bio jedini opozicioni gradonačelnik u celoj Rusiji, što je hapšenje automatski prenelo na polje političkih obračuna.
Ali, Prohorov nije od onih koji bi, poput Navaljnog, išli „prstom u oko” vladajućoj vrhuški. Kako je za rusko izdanje časopisa „Forbs” objasnio Igor Bunin, generalni direktor „Centra za političke tehnologije”, Prohorov svoje političke ambicije formuliše tako da izbegne direktnu konfrontaciju sa Putinom, čak i u slučaju kada se neki od kandidata njegove „Građanske platforme”, poput nesrećnog Urlašova, nađe iza rešetaka. Ono što on želi jeste da iz sistema kojim suvereno upravlja Putin za sebe izvuče što je više moguće, a tek potom da pravi strategiju koja bi mu omogućila da, eventualno, pokuša i nešto više. Tačnije da se ubaci u najviše ešalone ruske politike.
Kako god gledali, pred Moskovljanima su opcije koje se u velikoj meri razlikuju. Prva je: produženje sadašnjeg stanja (Sobijanin), koje ima i loše i dobre strane. Druga je, nazovimo je – moderna (Navaljni), koja od građana očekuje daleko aktivniju ulogu, bilo kroz političke skupove, izlaske na ulice, jaku internet kampanju... Drugim rečima, promene koje traži Navaljni suštinskog su političkog karaktera.
Kao treća opcija ostaje ono što nudi Prohorov, koji Rusiju, za razliku od Kremlja, ne vidi kao jednoobrazni prostor. Zato je njegova aktivnost i kada se radi o izborima gradonačelnika po unutrašnjosti daleko primetnija od aktivnosti drugih učesnika, pa i vladajuće „Jedinstvene Rusije”. Dodajmo i da se Prohorov rukovodi postulatima koje su pre njega zacrtali oligarsi koji su mu prethodili, kako oni iz Jeljcinove ere tako i njihovi naslednici, na koje se često oslanja i sam Putin.
Ipak, Moskva je nešto drugo. Ona je odraz moći Kremlja. Šta god kazivala istraživanja javnog mnjenja, ne treba sumnjati u to da će bitka za prestonicu, gledana iz kabineta zdanja na Crvenom trgu, ići samo u jednom smeru, a to je – pobeda Sobijanina. Pogotovo kada su među njegovim takmacima neki od najelitnijih opozicionara.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 02.09.2013.
Pogledaj vesti o: Izbori
