Izvor: Vostok.rs, 13.Nov.2016, 10:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako steći status „najlepšeg sela u Rusiji“?
Na prilazu selu Vjatsko (300 km od Moskve i 38 km od Jaroslavlja) autobus nailazi na piramidu od kaca. Neko na zadnjem sedištu objašnjava saputniku da je Vjatsko „prestonica ruskih krastavaca“, a kace su simbol ovdašnjeg uspešnog uzgajanja ovog povrća. Krastavci su, doduše, jedina pojava po kojoj ovo selo liči na svako drugo selo iz unutrašnjosti Rusije. U svakom drugom pogledu se Vjatsko izdvaja od ostalih sela. U njemu su objekti građeni praktično po planu tipičnom za grad – u centru su masivne kamene kuće gradskog tipa, bez međuprostora, sa ukrasima na fasadi u stilu kitnjastog baroka. Zvuči neverovatno, ali skoro polovina (54 od 114) zgrada u Vjatskom ima status spomenika arhitekture. Selo ima 10 muzeja, ima hotel koji je smešten u tri objekta, ima restoran, bioskopsku salu i letnji podijum za predstave. Mnoga ruska sela nemaju ni asfaltni put, da i ne govorimo o muzejima i restoranima.
Raspad kolhoza
Selo Vjatsko je tek odnedavno tako lepo uređeno. Tokom 1990-ih se raspao ovdašnji kolhoz u kome su radili meštani, i Vjatsko je postepeno propadalo, a žitelji su odlazili na druga mesta ove oblasti gde su uslovi za život bili bolji. Meštanka Nina Maljceva ispričala je za „Rusku reč“ da se seća sovjetskog perioda kada je u Vjatskom funkcionisao kolhoz „milioner“, postojala je škola i bilo je dosta društvenih aktivnosti. A zatim, tokom 1990-ih „sve je krenulo nizbrdo“, kaže Nina. U poljoprivredu se nije ulagalo, a škola je zatvorena.
Promene su počele 2006. godine, kada je u selo došao preduzimač Oleg Žarov sa suprugom Larisom Kovaljenko. Oni su hteli da kupe vikend-kuću i restaurisali su „zgradu sa lavovima“ koja je opustela posle požara. To je kuća na sprat sa dekorativnim reljefima na fasadi u vidu lavljih glava. Zatim su se zainteresovali za istoriju Vjatskog, da bi 2008. godine otvorili Muzej ruske preduzimljivosti i pozabavili se restauracijom istorijskog centra sela. Kupovali su placeve, gradili nove kuće sa ukrasima na fasadama u „jaroslavskom stilu”. Žarov je 2012. godine dobio državnu premiju za obnavljanje sela, koju je odmah uložio u restauraciju ovdašnjeg hrama.
Vatrogasna stanica u selu Vjatsko / Lori/Legion-Media
Meštanka Svetlana radi u muzeju „Dom seljaka i trgovca Gorohova“, ona priča da je Žarov ovde u početku tretiran kao čudak. „Centar je bio zarastao u koprivu. Mi nismo verovali da se selo može obnoviti. Sada smo mu svi zahvalni, naravno, sada je ovde sve lepo uređeno“.
Muzej „Dom seljaka i trgovca Gorohova“ / Oleg Smislov/RIA Novosti
Lekovito kupanje
Umesto nekadašnjeg kolhoza sada najviše radnih mesta u Vjatskom obezbeđuje istorijsko-kulturni centar. Selo ima oko 1.000 žitelja, a u njega svake godine dođe 100.000 turista. Samo na Bogojavljenje ovde dođe 3-5 hiljada ljudi. Toga dana po tradiciji, vernici u celoj Rusiji ulaze u vodu na mestima gde je za tu priliku posebno napravljen otvor u ledu. Prošle godine je čak morala da se angažuje i policija kako bi regulisala ogroman broj ljudi koji su došli i želeli da uđu u izvor sa lekovitom vodom, po kome je Vjatsko takođe poznato. Specijalno za tu priliku je sve pripremljeno u starom zdanju kovačnice, napravljenom od crvene cigle. Ono ima lepe svodove, kaljevu peć i ikone. Larisa Kovaljenko priča da se istorija ovog sela u velikoj meri odrazila na poseban lokalni mentalitet. Naime, ovde nikada nije bilo kmetstva – većina seljaka je trgovala ili se bavila zanatom. „Oko 30% svih fasadnih ukrasa u Sankt Peterburgu napravili su majstori iz Vjatskog“, sa ponosom pričaju u ovdašnjem muzeju. A čuvenim vjatskim krastavcima snabdevan je čitav severozapad imperije. Tradicija gajenja krastavaca sačuvala se i u sovjetsko vreme. Od novca zarađenog na krastavcu porodice su mogle da kupe automobil.
Foto: Oleg Smislov/RIA Novosti
Elektronsko zvono
Jedan od najtežih perioda u istoriji sela bilo je formiranje sovjetske vlasti. Tada je bogatim seljacima oduzimana zemlja i po celoj Rusiji su hramovi dizani u vazduh. Žiteljima Vjatskog je pošlo za rukom da sačuvaju hram Vaskrsenja Hristovog iz 18. veka i staroobrednički hram posvećen ikoni Presvete Bogorodice. Crkva Vaskrsenja je sada obnovljena. Štaviše, zvonik je opremljen najsavremenijom elektronskom opremom, tako da mu sada nije potreban zvonar, jer se zvonima može upravljati pomoću aplikacije u mobilnom telefonu. Ali i pored toga, vredi se popeti na zvonik, naročito u sumrak, kada se uključuje osvetljenje istorijskih zdanja. Pod noćnim osvetljenjem dolaze do izražaja ukrašene fasade starinskih zgrada vatrogasne stanice, hotela i restorana. U sumrak Vjatsko postaje nešto više od lepo uređenog sela. Tada ono deluje kao panorama svega lepog što postoji u Rusiji.
Hram Vaskrsenja Hristovog / Lori/Legion-Media
Anastasija Semjonovič,
Ruska reč
