Izvor: Večernje novosti, 05.Feb.2016, 22:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijski susret pape i patrijarha Kirila
MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“ RIMSKI papa i ruski patrijarh uskoro će se sresti prvi put u istoriji. I u Moskvi i u Vatikanu u petak je potvrđeno da će se dvojica poglavara papa Franja i patrijarh Kiril sresti 12. februara na Kubi. Oni će razgovarati u VIP salonu aerodroma u Havani. Rukovodilac Odeljenja za spoljne poslove Ruske pravoslavne crkve mitropolit volokolamski Ilarion u petak popodne je izjavio novinarima da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << će ruski patrijarh Kiril boraviti u Južnoj Americi od 11. do 22. februara, a u to vreme će rimski papa posetiti Meksiko. Zato je postignut dogovor da se patrijarh Kiril i papa Franja sretnu i razgovaraju na Kubi. Dvojica poglavara su odabrala Kubu za svoj prvi susret, a ne neku evropsku prestonicu, zato što je upravo u Evropi i došlo do podele hrišćanstva. Mitropolit Ilarion je naglasio da će glavna tema razgovora pape i patrijarha biti progon hrišćana, a na kraju će biti potpisana i zajednička deklaracija. U Moskovskoj patrijaršiji se nadaju da će susret biti plodotvoran. Inače, zasada nema nikakvih pregovora oko papine posete Rusiji. Pokušaja da se dvojica lidera hrišćanskog sveta sretnu bilo je i ranije. Moskva i Vatikan su svojevremeno vodili pregovore da se dvojica tadašnjih poglava sretnu 1997. godine u Austriji. Bio je postignut čak i dogovor o dokumentu koji je trebalo da potpišu papa Jovan Pavle (Vojtila) i patrijarh Aleksej, ali kada su u Vatikanu hteli da redukuju tekst i izbace delove koji se odnose na osudu agresivnosti grkokatolika u Ukrajini, kao i na prozelitizam, tj. osvajanje eparhija u kojima nikada nisu živeli katolici, Moskva je otkazala susret. Početkom devedesetih godina grkokatolici u Ukrajini su počeli da otimaju hramove za koje su smatrali da su im neopravdano uzeti u vreme vladavine Staljina. Osim toga, Vatikan je pojačao misionarsku delatnost, a Moskva je insistirala na tome da se Vatikan odrekne prozelitizma. U SSSR-u je papa Vojtila, koji je po nacionalnosti bio Poljak, bio omrznuta ličnost, jer nije skrivao svoj antikomunizam. Interesantno je da je ruski patrijarh u više navrata pisao papi da interveniše i zaštiti srpske hramove na Kosovu i Metohiji, ali je Vojtila na to ostajao nem.RASKOL 1054. GODINE DO rascepa hrišćanstva došlo je 1054. godine. Rimski papa i poglavar konstantinopoljski tada su jedan drugoga anatemizovali. Tek 1965. anatema je bila skinuta i prvi put su se sreli tadašnji rimski papa i konstantinopoljski patrijarh. Oni su 1993. potpisali dokument kojim su proglasili dve crkve sestrinskim. Za razliku od konstantinopoljskog patrijarha, ruski patrijarh je do sada odbijao da se sretne sa papom. O mogućnosti da se jednog dana sretnu papa i ruski patrijarh počelo je da se govori 2012. godine, ali su u Moskvi isticali da to "ne sme biti tek protokolarni susret, već se valja potpisati neki važan dokument". Bez obzira na to što je Vojtilin naslednik papa Benedikt, koji je bio Nemac, uživao više simpatija u Moskvi, do susreta s patrijarhom ipak nije došlo. Južnoamerikanac papa Franja dobio je simpatije u Rusiji upravo zbog toga što je imao slične stavove o potrebi zaštite hrišćana koje progoni agresivni islam. Osim toga, papa je osudio one koji su palili i napadali pravoslavne hramove na istoku Ukrajine. Za vreme boravka na Kubi patrijarh Kiril će se sresti sa kubanskim liderima Raulom i Fidelom Kastrom.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
