Izvor: Večernje novosti, 04.Mar.2015, 16:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatima ni "čvrga"

IAKO ne uspeva da disciplinuje ni sopstvene članice da slede zajedničku politiku - poput Zagreba, koji je nedavno u Moskvu poslao delegaciju od 160 privrednika na rusko-hrvatski ekonomski forum - EU će nastaviti da jača pritiske na Srbiju da podržava sve odluke Brisela. I dok je Srbija prošlog avgusta iz Brisela dobila diplomatsku notu, takozvani edmemoar, u kojoj je upozorena da ne jača izvoz u Rusiju, hrvatska ekonomska ofanziva proći će, sva je prilika - nekažnjeno. Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pitanje da li je Hrvatska prekršila embargo učešćem na ekonomskom forumu sa Rusijom i hoće li zbog toga biti sankcionisana, u Evropskoj komisiji nam kažu da "sankcije EU ciljaju i pokrivaju samo određene oblasti i ne predstavljaju opštu zabranu izvoza ili poslovanja s Moskvom". I pre ove demonstracije dvostrukih aršina, iz vrha EU javno su poručivali da nisu zadovoljni što je tokom prošle godine Srbija podržala tek nešto više od polovine deklaracija sročenih u Briselu, 18 od 35, i to uglavnom onih koji se odnose na Ukrajinu. Po Aleksandri Joksimović, iz Centra za spoljnu politiku, Hrvatska bi kao najmlađa članica EU trebalo da vodi računa da ne izlazi iz okvira zajedničke politike: - Ne isključujem mogućnost da Zagreb, u nekoj formi, bude opomenut, ali činjenica je da se kazneni mehanizmi prema stalnim članicama ređe upotrebljavaju nego prema zemljama kandidatima, koje Brisel lagodnije može da uslovljava na svakom stepeniku evropskog puta. Za razliku od nje, naš nekadašnji ambasador u Ukrajini Dušan Lazić ne očekuje reakciju Brisela na hrvatsko iskakanje iz šina evropske politike prema Moskvi: - Sigurno neće biti nekih radikalnijih mera Brisela, pogotovo ako se situacija u Ukrajini bude smirivala. Takođe, očigledno je da sve zemlje EU u ovoj situaciji mere i svoje lične, pre svega, ekonomske interese, pogotovo što su mnoge energetski zavisne od Rusije. ALBANIJA SLUŠA OD zemalja kandidata za članstvo u EU, Albanija i Island su se prošle godine usaglasile sa svim rezolucijama Brisela. Sve "ukrajinske dokumente" podržala je i Crna Gora, koja nije glasala samo za jednu deklaraciju, koja se odnosila na Egipat. BiH ima isti nivo usaglašenosti sa spoljnom politikom EU kao i Srbija, pa od 35 deklaracija nije podržala 17.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...