Izvor: Politika, 23.Jun.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gasni pritisak na Lukašenka
Insistiranjem na hitnoj isplati dugovanja, Moskva pokušava da „privoli” Minsk na ulazak u carinsku uniju Rusije i Kazahstana
Svakog puta kada se Minsk suoči sa tenzijama u odnosima sa Moskvom, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko počne da se poziva na duhovnu vezu dva naroda, istoriju, zajedničke slovenske korene i prijateljstvo Rusa i Belorusa. Međutim, sentimentalnostima i mitskim emocijama nema mesta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u međunarodnoj politici, a očigledno ponajmanje kad je u pitanju ekonomska i geostrateška politika zvanične Moskve.
Aktuelna gasna kriza između Rusija i Belorusije je, prema svemu sudeći, dokaz da Lukašenko ne može da računa da će argumentom „Belorusija brani granicu Rusije ka Evropi” uspeti da u Moskvi izdejstvuje finansijske povoljnosti za svoju zemlju. Ruski „Gasprom” ne odustaje od toga da naplati dug od 192 miliona dolara koji Belorusija ima zbog toga što nije plaćala isporučeni gas po novoj već prošlogodišnjoj ceni. Ruski energetski gigant je juče potvrdio da je Minsk platio isporučeni gas za maj po ugovorenoj ceni od 184 dolara za 1.000 kubnih metara, ali je ukazao da je obavezan da bez odlaganja isplati i nakupljeni dug za prethodna četiri meseca po ugovorenim cenama.
Smanjenje isporuke gasa Belorusiji je nastavljeno tako da ova država od juče iz Rusije dobija samo 40 odsto predviđene količine plavog energenta. Uprkos tome što je Lukašenko prekjuče rekao da će Belorusija obustaviti tranzit gasa u Evropu, evropski potrošači i dalje dobijaju dogovorene količine gasa.
Uzimajući u obzir to da beloruski dug nije preveliki, međunarodni analitičari su saglasni da je rusko obustavljanje isporuke gasa Belorusima zapravo posledica toga što Lukašenko nije pristao da uđe u carinsku uniju sa Rusijom i Kazahstanom, koja stupa na snagu 1. jula ove godine.
Prema rečima nemačkog politikologa Aleksandra Rara, Rusija sada pritiska Belorusiju kako bi se Minsk jednom i zauvek opredelio u pogledu carinske unije.
„Ideja reintegracije na postsovjetskom prostoru nije umrla, naprotiv, sada ponovo oživljava. Ukrajina počinje da simpatiše ponovnu integraciju, a Belorusija, koja je u poslednjih 20 godina bila pouzdani partner Rusije povodom reintegracije, odjednom počinje da postavlja uslove i da od Rusije izvlači određene privilegije za sebe”, rekao je Rar i dodao da ne razume šta želi Minsk da izvuče iz nastale situacije, jer „ako postoji takva zavisnost od Rusije, tada treba tražiti, kao što traži Evropa, druge izvore finansiranja razvoja, alternativni put integracije”.
Belorusija je odbila da potpiše trilateralni ugovor o carinskoj uniji budući da se u ugovoru ona ne oslobađa obaveze da plaća carinu na naftu i naftne derivate iz Rusije. Lukašenko je rekao da je on spreman da Belorusiju uvede u carinsku uniju čim ona ne bude morala da plaća carinske namete na naftu kao što to ne mora druga članica unije – Kazahstan. Inače, jedan od vitalnih prihoda Minska stiže od prerade ruske sirove nafte u beloruskim rafinerijama koja se potom izvozi.
Minsk, prema svemu sudeći, nema mnogo izbora do da uđe u carinsku uniju i prihvati sva pravila ruske igre ili da nastavi sa prodajom svoje gasne strukture ruskom „Gaspromu” i time još više sebe veže za Moskvu. Treća mogućnost – da se okrene za pomoć Evropskoj uniji i SAD – sve je manja budući da se njen imidž sve više pogoršava, a dokaz za to je da je 9. juna Vašington za godinu dana produžio sankcije kojima je u SAD blokirana imovina beloruskih funkcionera zbog kršenja ljudskih prava u ovoj zemlji. Nije mnogo održiva ni mogućnost da se Minsk okrene Venecueli, kad je u pitanju snabdevanje naftom, ili Kini kad su u pitanju eventualni krediti.
Prošle godine u intervjuu za ruski list „Zaftra”, Lukašenko je na posredan način priznao da u svojoj politici prema Rusiji koristi takozvani „izraelski model”.
„Amerikanci finansiraju Izrael i daju im kredite koliko god (Izraelci) mogu da potroše, a posle im otpišu dugove. Oni (Amerikanci) u potpunosti finansiraju izraelsku odbranu. Hajmo da, ne bukvalno ali koncepcijski, koristimo njihov model. Na kraju krajeva, mi smo više za vas nego Izrael za Ameriku. Mi smo deo vaše odbrane, deo vaše bezbednosti”, rekao je Lukašenko za ruski list.
Međutim, prema svemu sudeći, Lukašenko nije uspeo da u Moskvi izlobira primenu ovakvog „izraelskog modela”.
Nenad Radičević
objavljeno: 24.06.2010.
