Izvor: Vostok.rs, 28.Mar.2013, 16:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijalektika trougla Rusija, Kina i SAD
28.03.2013. -
SAD očigledno su ljubomorne na Kinu i Rusiju, sudeći po reakciji nekih američkih političara i člancima u medijima. Zaista, interesi tih država sklapaju neki trougao. Ali to nije ljubavni, već geopolitički trougao.
SAD i Kina konkurišu u pokušajima da steknu blagonaklonost Rusije – takav je jedan od zaključaka članka u nedeljniku The Nation (SAD). Autor članka ističe da poseta novog kineskog lidera Moskvi, koja se podudarila sa određenim oživljavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rusko-američkog dijaloga u oblasti PRO, smanjuje uticaj neokonzervativaca i drugih antiruski raspoloženih jastrebova u politčkom establišemntu SAD. Ipak u SAD među prvima na zbližavanje Moskve i Pekinga reagovao je upravo čuveni Zbignjev Bžezinski. Vrlo je loše, ubeđen je on, što je u svoju prvu stranu posetu predsednik Kine Si Đinping otišao upravo u Rusiju, jer Kina treba u prvom redu da teži tešnjoj saradnji upravo sa SAD.
Razume se, u uslovnom trouglu Moskva-Peking- Vašington svaka strana polazi pre svega od sopstvenih političkih i ekonomskih interesa. Tako godišnji obim trgovinske razmene između Kine i SAD dostiže skoro 500 milijardi doalra, zato je prirodno što su obe zemlje u toj oblasti vrlo tesno povezane. A između Rusije i SADnema ubedljive trgovinsko-ekonomske saradnje i u skorijoj budućnosti teško da će je biti. Zato sa tačke gledišta ruskih tradicionalnih ekonomskih interesa u prodaji energenata Kina je za Moskvu mnogo važnija od SAD. U tom smislu Rusija je vezana i za Kinu kao rastuće tržište, i za Evropu kao prethodnog osnovnog parntera.
Što se tiče političkih strana trougla, ovde je intriga složenija. Preorijentacija američkog protivraketnog programa na Daleki Istok dovela je Kinu na istu stranu sa Rusijom, pošto se Vašington sa Pekingom takođe ne savetuje u pogledu stvaranja dodatnih sistema PRO. Rusko-kineski politički odnosi nalaze se u usponu i činjenica da su svoje bilateralne probleme Moskva i Peking počeli da rešavaju mnogo brže i efikasnije postala je očigledna za mnoge faktore međunarodne scene, uključujući Vašington. Pri tome, Amerikancima nije jasna reč prijateljstvo, govori ekonomista Aleksandar Salicki.
- Ona nema za njih nikakav istorijski presedan. Kada mi reč prijateljstvo ukazujemo u ugovoru sa Kinom, to je sasvim jasna istorijska reminiscencija, za obe strane shvatljiv stil odnosa. On može da bude nekome staromodan, ali to nije ni iz daleka tako. Sa Amerikancima očigledno nivo odnosa treba odrediti u nekom drugom formatu. Kada se naši interesi u oblasti bezbednosti otvoreno ignorišu i uopšte ne razmatraju kao nešto ozbiljno, to nije najbolji put za saradnju sa Rusijom. Meni se čini da će logika odnosa sa istom tom Kinom navesti SAD da pre ili kasnije formulišu pozitivnije poglede na odnose sa Moskvom.
SAD žele da neutrališu Kinu koju su same podigle do neverovatnih visina u svetskoj ekonomiji i politici, primećuje doktor istorije, rukovodilac Centra za istočna istraživanja Diplomatske akademije MIP RF Andrej Volodin:
- Interesi Amerikanaca su vrlo jednostavni: glavni se sastoji u tome da se vrate jednopolarnom svetu koji su izgubili, sa moje tačke gledišta, posle intervencije u Iraku 2003. godine. Intresi Kine u pogledu Rusije su da se zemlja iskoristi kao kontrateža SAD, koje žele, kako smatraju Kinezi, blokadu Kine u Pacifičkom prstenu. To je složena dijalektika odnosa i nadam se da naša diplomatija ovu dijalektiku uzima u obzir. Izbegavati otvorene sukobe sa SAD, pri tom čvrsto braniti svoje interese kao što je slučaj u Siriji. Što se tiče Rusije i Kine to su bliski odnosi poverenja. Ali to su odnosi partnera, a ne bliskih saveznika. Postoje objektivni procesi. Zato razmatramo elemente suparništva u odnosima Kine i SAD kao povoljni faktor za realizaciju naših spoljnopolitičkih interesa.
I u sastavu geopolitičkog trougla i odvojeno naredni i osnovni zadatak Rusije se sastoji u osiguranju sopstvenog ekonomskog razvoja. Bez jake ekonomiej Rusija ne može da bude ravnopravni međunarodni partner u svim geopolitičkim konfiguracijama.
Nikita Sorokin,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
.jpg)
