Izvor: Politika, 26.Avg.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Beograd počeo ozbiljnije da shvata Moskvu
Ne verujem da će nova vlada zapostaviti EU na račun Rusije, kaže Dragomir Anđelković
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić verovatno još nije ni stigao da raspakuje kofere po povratku iz Moskve, a stigla je vest da će predsednik Tomislav Nikolić 11. septembra krenuti u Rusiju kako bi se u Sočiju sreo sa predsednikom Vladimirom Putinom. Biće to njegovo drugo putovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ovu zemlju od kada je pobedio na majskim izborima. Nekako istovremeno, stigla je i najava ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Konuzina da, osim kredita Ruske Federacije namenjenih železnici, Srbija može da računa i na dodatnu finansijsku pomoć.
Ovakva koncentracija informacija o rusko-srpskoj saradnji navela je neke da se zapitaju da li to nova srpska vlast polako, ali sigurno „brod” okreće ka Rusiji. Analitičari su uvereni da to nije slučaj, već da Vlada Srbije, koja danas „puni” mesec dana od formiranja, samo mnogo ozbiljnije shvata Moskvu kao jedan od proklamovanih stubova srpske spoljne politike.
Uz opasku da ne veruje da će nova vlada napraviti korenite iskorake iz nekih strateških opredeljenja, odnosno da će zapostaviti Brisel na račun Moskve, Dragomir Anđelković, stručnjak za rusko-srpske odnose, kaže da je prethodna vlada samo deklarativno definisala Rusku Federaciju kao jedan od stubova srpske spoljne politike.
„Tu se pre radilo o marketinškom potezu nego o realnosti. Nekritički je vođena politika evropskih integracija. Koliko god da se pričalo da su među osloncima srpske politike i Peking i Moskva, sve se svodilo na Vašington i Brisel”, ocenjuje Anđelković, i dodaje da će sada i drugi stubovi srpske spoljne politike dobiti na značaju.
Rusija i Srbija, podsetimo, dogovorile su se još 2010. godine da potpišu Sporazum o strateškom partnerstvu. To se nikada nije desilo. Prvobitno je bilo planirano da ga u prvoj polovini 2011. godine potpišu tadašnji predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, ali to je odloženo za sredinu prošle godine. Cela stvar je prolongirana zbog, kako je tada objašnjeno, krize na severu Kosova. Sada se najavljuje da će Nikolić i Putin razgovarati i o tom dokumentu.
Kako za „Politiku” kaže Genadij Sisojev, urednik moskovskog lista „Komersant”, susret dva predsednika u Sočiju mogao bi da bude iskorišćen za usaglašavanje nekih tačaka tog sporazuma, čime će biti otvoren put za njegovo potpisivanje.
„Ruske vlasti žele da uspostave što bolje odnose sa novim vlastima u Beogradu. To je prirodno. U poslednje dve-tri godine u rusko-srpskim odnosima nije se skoro ništa dešavalo. Još od potpisivanja sporazuma o ’Južnom toku’ i NIS-u, pre tri godine, nije bilo nijednog značajnog sporazuma”, objašnjava Sisojev.
Prema njegovim rečima, sada se nadoknađuje ono što je na ekonomskom planu bilo propušteno. Rusija, kako on kaže, gleda na Srbiju kao na svog strateškog ekonomskog partnera u ovom delu Evrope.
Anđelković je uveren da će nova vlast u Srbiji raditi na tome da se mnogo ozbiljnije unapredi ekonomska saradnja i to tako da se ruski kapital u većoj meri privuče.
„Više ćemo se kreditno orijentisati prema Rusiji. Biće uspostavljeno strateško partnerstvo u domenu vojne industrije, pojačaće se vojna saradnja, ali sve to tako da se ne ugrozi put ka EU. Siguran sam da ova vlada neće uraditi ništa što bi ugrozilo evropske integracije”, ocenjuje Anđelković.
Prema mišljenju Ognjena Pribićevića, iz Instituta društvenih nauka, cilj čestih kontakata predstavnika nove vlasti u Srbiji sa ruskim zvaničnicima i posete Moskvi jesu finansijske potrebe Srbije. On, kako prenosi Tanjug, kaže da su takve tendencije predstavnika nove vlasti u Srbiji rezultat njihovog saznanja da tamo odakle su do sada dolazila veća sredstva postoji dosta „neprijatnih uslova”.
„Ekonomski uslovi su isti i u Rusiji i na Zapadu, ali Zapad pokušava da te pare uslovi politikom prema Kosovu i to je problem koji smo i do sada imali. Sadašnja vlast će radije ići u Rusiju, jer tamo neće biti uslovljavanja, ali pitanje je da li će tamo biti para”, rekao je Pribićević.
Uz podsećanje na to da je i prethodna vlast bila dosta orijentisana ka Rusiji, Pribićević navodi da su Rusima važni sopstveni interesi, koji na zapadnom Balkanu i u Srbiji „nisu ipak preterano važni”.
„Nisu to interesi koji bi opredeljivali politiku Rusije, svakako nisu prioritet, nisu prva liga, da tako kažemo, nego nekakva srednja. Rusi se vode svojim interesima i oni jasno znaju da svakako ima drugih područja koja su interesantnija za ruske investicije od našeg”, rekao je Pribićević, dodajući da je zato Rusiji manje-više svejedno ko je na vlasti u Srbiji.
Anđelković, pak, smatra da se Beograd sa novom vlašću bolje doživljava nego u prethodnom periodu. On smatra da je veće poverenje u sadašnju vlast, ali ističe i da je Rusija „svesna da se Srbija nalazi u evroatlantskom dvorištu”.
„Rusija nije dovoljno globalno snažna da bi mogla da ugrozi evroatlantski primat na našem prostoru. Tako da ona ne očekuje bog zna šta. Ne očekuje od Srbije ni da ova uđe u vojni savez sa njom, a neće graditi ni bliže vojne odnose sa Beogradom, nego što ih ima sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir”, ocenjuje Anđelković i ističe da Rusija samo želi da ima isti tretman kao vodeće zapadne zemlje.
Jelena Cerovina
objavljeno: 27.08.2012.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
