Izvor: Vostok.rs, 30.Apr.2014, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čepurin: Srbija može da računa na Rusiju u svim međunarodnim institucijama
30.04.2014. - Neće biti nikakve promene stava Rusije prema Kosovu
Ambasador Rusije u Beogradu govori o odnosima Beograda i Moskve, novoj vladi, ukrajinskoj krizi: Ne menjamo stav o Kosovu, već samo ukazujemo na cinizam SAD. Ne trčite za tuđim odlukama kada je reč o sankcijama Kremlju.
- Verujem da je nova vlada Srbije sasvim odlučna da radi na daljem jačanju odnosa Beograda i Moskve. Vrlo dobro smo sarađivali sa mnogim ministrima u prošloj vladi i ne vidim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zašto se ta praksa ne bi nastavila i s novim kabinetom. Možda nećemo imati iste stavove po svim pitanjima u svetu, ali je u obostranom interesu da što više granamo naše veze. Verujem u njihovu dobru budućnost, kao i u dobru budućnost Srbije.
Ovako ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin vidi perspektivu odnosa dveju zemalja posle ustoličenja novog ministarskog tima u Nemanjinoj 11. On tu svoju tezu potkrepljuje tako što na početku intervjua za „Novosti“ parafrazira premijera Aleksandra Vučića:
- Srbija je prijatelj Rusije - tako je bilo, tako jeste i tako će biti.
* Rusija se prilikom prisajedinjenja Krima pozvala i na odluku Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske nezavisnosti. Znači li to da Moskva može i da promeni svoj stav i prizna nezavisno Kosovo?
- Apsolutno neće biti nikakve promene stava Rusije prema Kosovu. Naš stav oslanja se na međunarodno pravo i Rezoluciju SB UN 1244. Kada smo se pozvali na odluku MSP, to smo uradili upravo da bismo istakli ciničnu primenu dvostrukih aršina SAD i niza zapadnih zemalja. Za njih je prihvatljivo i ispravno kada se primenjuje sila protiv suverene države kako bi se odvojio deo njene teritorije, a mirno, jednoglasno izražavanje volje građana Krima u uslovima državnog udara u Kijevu - proglašavaju nelegitimnim.
* Znači li to da možemo i ubuduće da računamo na podršku Rusije u rešavanju kosovskog problema, pre svega u međunarodnim institucijama i Savetu bezbednosti UN?
- Rusija će i dalje pružati Srbiji podršku u vezi sa Kosovom. Možete da računate na nas u svim međunarodnim institucijama. Srbiji su po ovom pitanju potrebni saveznici i istomišljenici, moralna podrška.
* Srbija je odbila pritisak Zapada i nije uvela sankcije Rusiji zbog krimske krize. Kakve posledice bi eventualna promena te odluke imala po naše odnose?
- Polazimo od toga da Srbija ima svoje interese i da želi da ih sledi i brani, a ne da po svaku cenu „trči“ za tuđim odlukama, pokušavajući da bude glasnija od drugih. Potrebno je da razmišljamo o našim zajedničkim interesima i kako ćemo proširivati saradnju. Pre godinu dana smo u Sočiju potpisali Deklaraciju o strateškom partnerstvu i ima još prostora za razvijanje bilateralnih odnosa.
* Zbog narušenih političkih odnosa između Rusije i EU, koliko će se dalje evrointegracije Srbije odraziti na saradnju Beograda i Moskve?
- Srbija je jasno odredila svoje spoljnopolitičke prioritete. Vi želite da se priključite EU, i to je vaše suvereno pravo. Mi se u to ne mešamo. S druge strane, Srbija je rekla da neće raditi protiv interesa Rusije, i to takođe pozdravljamo.
* A kako bi Moskva reagovala ako bi se Srbija priključila NATO?
- Koliko vidim, malo ko u Srbiji sada govori da je to potrebno. Pitanje je i šta će se dešavati u budućnosti, hoće li NATO i dalje postojati ili će se razvijati saradnja Evrope, Rusije i Kine, s tim da Moskva bude vezivni lanac između Brisela i Pekinga. Naš stav o NATO je jednostavan i poznat - ta alijansa je bila stvorena protiv Sovjetskog Saveza. SSSR više nema i NATO je ostatak prošlosti, Hladnog rata. Neću ni da spominjem užas koji je u vezi sa NATO Srbija preživela u nedavnoj prošlosti. Ne znam ima li Srba koji maštaju da započnu konfrontaciju sa Rusijom ili da preusmere na nju svoje rakete.
* Ima onih koji misle da je svet otvaranjem ukrajinske krize došao na prag novog globalnog rata?
- Možda neke druge zemlje imaju takav interes, Rusija sigurno ne. Činimo sve da do toga ne dođe. Probleme u Ukrajini treba da rešavaju sami Ukrajinci, na miran i politički način. Rusija je tokom poslednje decenije, bez obzira na to što su bili potpuno usmereni prema EU, u značajnoj meri, sa desetinama milijardi dolara, pomogla ukrajinsku ekonomiju. Sada ćemo videti kako će ih Evropa subvencionisati. U svakom slučaju, novi Hladni rat i Gvozdena zavesa nam nisu potrebni. Kažu da se istorija ponavlja dva puta. Prvo kao tragedija, onda kao farsa. A Rusiji farsa nije potrebna.
* Možemo li očekivati neke veće ruske investicije i u kojim oblastima?
- Prethodnih godinu dana napravljen je čitav niz koraka u privrednoj saradnji, pre svega u energetici, železničkoj infrastrukturi. Zahvaljujući ruskom kreditu, nadam se da će na vašim prugama vozovi ići četiri puta brže. Ima dosta pozitivnih primera uspešnih ruskih investicija u Srbiji, kao što su Majdanpek, NIS, „Gasprom“, „Lukoil“, Zberbanka... Ne tražimo nikakve privilegije, već povoljan i uređen poslovni ambijent. Prednost ruskih kompanija je ta što one imaju novac, kapital za ulaganje, a još i želju za to.
* Kada će se intenzivirati radovi na izgradnji „Južnog toka“ kroz Srbiju? Šta je sporno, pošto se nije daleko odmaklo od zavarivanja jedne cevi?
- Nije tačno da su stvari zamrle. Sve se odvija po planu, a i Rusija i Srbija su veoma zainteresovane za realizaciju ovog projekta. Potpisani su svi neophodni ugovori i sporazumi, izrađeni planovi. Sada je potrebno rešiti pitanje „Južnog toka“ u celini.
* Da li je taj projekat ugrožen, s obzirom na zategnute odnose Rusije i EU?
- Rusija pregovara sa EU kako se standardi i pravila ne bi menjali i izmišljali preko noći. U „Južni tok“ su uključeni najveći evropski koncerni niza zemalja i to su i njihovi interesi koje ćemo, nadam se, braniti zajedno.
* U Nišu funkcioniše Centar za vanredne situacije. Da li je reč o vojnom pozicioniranju Rusije na Balkanu, budući da vaše ministarstvo za vanredne situacije raspolaže respektabilnim vojnim arsenalom?
- Naša saradnja ima humanitarni karakter. Želimo da pomognemo da se Srbija očisti od zaostale NATO municije. Rusija je dala donacije u iznosu od 30 miliona dolara za to, tamo radi 37 ruskih stručnjaka... Tokom ove godine biće proverena i deminirana značajna površina na četiri lokacije. Želimo da pomognemo i da se formira koordinaciono telo koje će vršiti stalni monitoring vanrednih situacija i slati pomoć ne samo Srbiji, već i celom regionu.
Danijela Milinković,
Izvor: novosti.rs, foto: Željko Knežević
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
