Izvor: B92, 18.Nov.2016, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bekstvo od bezdušne mašine
Zbog greške u planiranju, dogodilo se da sam ishod izbora u SAD pratio iz hotela u centru Moskve.
Uz rizik da budem okarakterisan kao prijateljski nastrojen prema Putinu, i kao Trampov pristalica odlučio sam da napišem svoju ličnu analizu o glasanju u Americi nakon samog događaja. Moram da napomenem da sam bio izuzetno dosledan u svojim stavovima kako smo se približavali glasanju 8. novembra...
... >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovo nije Trampova pobeda, već poraz Klintonove.
Skoro da se mogu smatrati 100% agnostikom po pitanju ko će pobediti, i kakve su njihove ideologije. Moja obaveza je razumevanje onoga što se dogodilo. E budući da sam se sada obezbedio, šta su moji zaključci u vezi sa ovim američkim izborima?
Problemi nisu bili presudni
Kao i u slučaju Bregzita, glasanje u SAD nije bilo u vezi sa ličnostima i problemima. Da su za glasače u Americi "problemi“ značili bilo šta, ni Klintonova ni Tramp ne bi bili na glasačkom listiću u novembru.
Sama činjenica da neko kao što je Donald Tramp može da predvodi Republikansku stranku na predsedničkim izborima svedoči o tome da ovi izbori nisu imali veze da ličnošću, niti sa politikom, već isključivo sa uočenom potrebom Amerikanaca da pobegnu od onoga što je jedan strateg nazvao "bezdušna politička mašina“.
Na kraju, jednostavno nije bilo moguće da Hilari Klinton bude izabrana. Ona je vodila kampanju vrednu milijardu američkih dolara kreiranu da na sve moguće načine udovolji posebnim interesnim grupama, bilo da su etničke, polne, ili se bave veoma specifičnim oblastima politike.
Nasuprot tome, Trampova kampanja se pretežno zasnivala na njegovom Tviter nalogu (i njegovih brojnih pratilaca)! Da, baš tako: na njegovom Tviter nalogu (samo da razjasnim, ja sam u dugoj poziciji na TWTR).
Dakle prvi zaključak je vrlo inspirativan: trošenje novca ne može da kupi glasove, niti može kupi integritet.
Mediji i poruka
Izgleda da je Tramp, bez obzira što je često provokativan, uspeo da se pretvori u kandidata koji više veruje u Ameriku kao u celinu pre nego u posebne grupacije. Nekoliko časopisa, uključujući Njujork Tajms, su pisali stranicu za stranicom o tome na koji način je Tramp degradirao, omalovažavao i naširoko ignorisao norme političke korektnosti, ali je ipak nastavio da vodi u anketama.
Ako to ne natera medije i političke analitičare da pažljivo razmotre, šta će ih onda naterati?
Da li je onda pozitivan zaključak da će u budućnosti "karta za dolazak na poziciju predsednika“ više imati veze sa željom, kako izrečenom tako i impliciranom, da se bude predsednik cele Amerike? Pravu osobu umesto usredsređivanja na odobravanje planova za odrđene grupe?
Da li to podrazumeva usmerenost na ono što Ameriku čini jakom, a smanjivanje naglaska na potrebe i pritužbe određenih podgrupa?
Ako je to zaista slučaj, onda su američki političari spremni da se uzdignu iz pepela destrukcije.
To onda u tom slučaju znači da Amerikanci moraju pre svega da budu Amerikanci pa tek onda članovi bilo koje manjine ili posebne interesne grupe, a decenijama je bilo obrnuto.
Jednakost mogućnosti
Jednakost u dostupnosti obrazovanja, radnim mestima i socijalnoj pomoći odrediće uspeh ne samo SAD, već svih zemalja sveta.
Postoji pogrešno razumevanje da su svakome potrebne "iste stvari“... e nije tako! Zapravo je potrebna jednakost dostupnosti. U tom pogledu, Amerika jasno zaostaje, po mom mišljenju zato što se bezdušna politička mašina u većoj meri bavila uzvraćanjem usluga nego veći problem: nejednakost pristupa radnim mestima, obrazovanja i budućnosti.
Svake godine godine održim nekoliko stotina govora o makroekonomskim i političkim temama i uvek volim da istaknem jednu stvar: ekonomija je zapravo veoma jednostavna, uprkos tome što mi ekonomisti pokušavamo da je učinimo složenom.
Do rasta i napretka dolazi putem dva osnovna kanala: demografija (više rasta nego napretka) i produktivnosti.
Posedovanje sposobnosti unapređenja produktivnosti je jedini pravi način za izbavljenje iz sadašnjeg okruženja sporog rasta, jer su iscrpljene mogućnosti delovanja monetarne i fiskalne politike. Lepota tog saznanja je u tome što se produktivnost može jedino unaprediti tako što će ljudi postati pametniji.
Koeficijent pozitivne korelacije između IQ (čitaj: prosečnog nivoa obrazovanja) i produktivnosti iznosi više od 80%.
Najbogatije zemlje sveta se jednostavno sastoje od bolje obrazovanog stanovništva koje je produktivnije.
Prema tome, zaključak je da treba investirati u obrazovanje, istraživanje i ljude! Razmislite o ovome na trenutak... to je upravo suprotno od onoga što bezdušni politički ambijent trenutno čini.
Drugi deo ove priče je još zanimljiviji. Po rečima suosnivača kompanije PayPal Pitera Tiela (Peter Thiel) iz njegove klasične knjige "Od nule do jedinice":
"Na makro nivou, jedini pojam za horizontalni napredak je globalizacija – uzeti ono što negde daje rezultate i primeniti ga svuda. Kina je paradigmatski primer globalizacije; njen 20-godišnji plan je da postane ono što su SAD danas. Kinezi su otvoreno kopirali sve što je dobro funkcionisalo u razvijenom svetu: železnice 19. veka, klimatizaciju 20. veka, pa čak i čitave gradove. Možda će preskočiti nekoliko koraka na tom putu – kao što su, na primer, da idu direktno na bežične veze bez fiksnih instalacija na primer – ali svejedno kopiraju.
Jedinstveni naziv za vertikalni napredak od nule do jedinice je tehnologija. Ubrzani rast informacionih tehnologija u poslednjim decenijama je učinio da Silicijumska dolina postane središte "tehnologije" u opštem smislu. Međutim, ne postoji razlog zbog kojeg bi tehnologija bila ograničena na računare. Ispravno je tumačenje po kome je bilo koji nov, bolji način da se nešto uradi je tehnologija.“
Postati vertikalan
To je naredni nivo. Bregzit i pobeda Donalda Trampa označili su dvostruku antitezu globalizacije i trgovine a obeležili su protest generacije "Berlinskog zida“ iz 1989. koja se usprotivila beskrajnom produženju "horizontalnog“ napretka jer mu je nedostajala vertikalna dimenzija tehnologije.
Naravno, bez tehnološke ose, trpeli su obrazovanje, inteligencija i, na kraju, rast.
Današnje pogrešno usmerene makroekonomske politike se fokusiraju na globalizaciju kao cilju samom po sebi, zapostavljajući tehnologiju, to jest, da se vratim mojoj formulaciji, produktivnosti. U makroekonomskom smislu, napredovanje je jednostavno – potrebno je ustanoviti jednaku dostupnost svima kao ustavno pravo, fokusirati se na jednake nivoe obrazovanja i ujediniti dobre strane globalizacije sa ključnom vertikalnom osom tehnologije.
Samo na taj način će više ljudi dobiti pristup rastu, nižim cenama i dodatno većoj produktivnosti.
Danas, je kineska produktivnost za 20% manja od od one u SAD. Što znači da je jedini način za Peking da izbegne spiralu duga da poradi na produktivnosti. Otuda i nedavno otvaranje kineskog inostranog računa, njihovog ulaska u korpu SDR valuta, i dozvole pristupa strancima finansijskim instrumentima koji su nekada bili "komunistički“.
Slično tome, propale ekonomije Afrike mogu da postanu aktivne preko obrazovanja, koje može da im stigne putem postojeće mreže mobilne telefonije; koje su rasprostranjenije čak od bankovnih računa u podsaharskoj Africi!
Inovacije i tehnologija će rešiti pitanja skladištenja električne energije, poboljšati naše kolektivno shvatanje univerzuma, i dovesti do drugih fundamentalno potrebnih promena i pragmatičnih i teorijskih.
Međutim to neće doći samo zato što smo ga napravili, niti zato što mi to želimo... doći će zato što nam je potrebno. Promena dolazi samo onda kada je zaista potrebna.
Sabotaža planova
Glasanje u SAD prošlog utorka obeležio je prvi korak udaljavanjem od pokvarene i bezdušne političke mašine, međutim fokus na produktivnosti i konkurentskom ulaganju u ljude će doći samo kroz krizu.
Tramp i njegovi saveznici smatraju da njegov način, put poslovnih ljudi, može da promeni pravac rasta u SAD. To se neće desiti, ali bacanje u otpad starog, bezdušnog modela je specifičan poklon ovih izbora, i nije Trampova politička ideja.
Recesija u SAD je i dalje izgledna uprkos očekivanjima fiskalnog buma. Viši prinosi (koji su stvarni rezultat izglasavanja Trampa za kancelariju predsednika) će ubiti sve ono što je ostalo od američkog rasta jer ne samo da je politički sistem bez energije, već su i mnoge američke kompanije.
Kada je reč o mojoj post-izbornoj analizi, dozvolite mi da konstatujem da nepristrasno tumačenje ovog glasanja i njegovog kulturnog i političkog nusproizvoda treba i mora da ponizi sve "mejnstrim“ medije.
Pratio sam izbore preko CNN - ili kako bi trebalo da se u budućnosti zove, "Clinton News Network“ - i to je zaista sramota! Oni su učinili da propagandna stanica iz Moskve – "Russia Today (Rusija danas)“ izgleda kao uravnotežena informativna organizacija, što je zaista neprijatno poređenje za poznate časopise i informativne mreže iz SAD.
Američka liberalna elita sada poziva na ponovno brojanje glasova koristeći kao izgovor navode o korumpiranosti procesa - što predstavlja vrlo ironičan preokret s obzirom na odbojnost često navođene ideje tokom Trampove kampanje da su radili isto.
Možda je došlo vreme da se svi okrenu od medijskih naslova i voditelja vesti i umesto toga pozdrave jedan od najlepših dokumenata ikada napisanih, Američki ustav.
Možda je došlo vreme da Amerikanci poslušaju reči Frensisa Skota Keja (Francis Scott Key), koji je napisao njihovu himnu, i zaista čine SAD "zemljom slobodnih i domom hrabrih“.
Autor: glavni ekonomista Sakso banke (Saxo Bank) Stin Jakobsen (Steen Jakobsen).
