Izvor: TvojPortal.com, 25.Sep.2011, 20:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AMERIKANCI SE ZAUZELI ZA „CITADELU“ NIKITE MIHALKOVA
Izvor: www.tvojportal.com U četvrtak veče ( 22.septembra ) održana je sednica Ruske filmske akademije „Zlatni orao“ na kojoj je pokušano da se izađe iz krizne situacije nastale pre nekoliko dana kad je predsedednik“oskarovkse „ komisije Vladimir Mnješov, inače reditelj kultnog filma “Moskva suzama ne veruje “za koji je 1981. dobio oskara u nominaciji “najbolji film na stranom jeziku”, odbio da potpiše zapsinik o odluci žirija da najnovoje fimsko delo Nikite Mihalkova „Citadela“ bude kandidat Rusije za ovogodišnjeg oskara.
Menjšov nema pravo da ne potpiše zapisnik
Kako su izjavili listu Izvestija ( Известия) predsednik filmske komisje Vladimir Naumov i član eskpsertskog saveta Eduard Volodarski , Vladmir Menjšov nije imao pravo da ne poptiše zapsinik imajući u vidu da u njegovu dužnost kao predsednika komisije pored ostalog spada i obaveza da se stara kako bi sve što je rešeno na sednici bilo dokumentovano i ušlo u zapisnik.Za „Citadelu“ kao ruskog kandidata za oskara glasala je tajno većina članova komisije.
Po rečima Naumova,članovi komisje su razmotrili situaciju nastalu u odnosu na Američku filmsku akademiju.
Američka filmska akademija:skandal bez presedana i van pameti
Naime,američke kolege su saopštile da je ta situcaja apsolutno besredmetna i van pameti,jer tokom cele istorije dodele oskara takav ili sličan skandal se nije nikad desio, nego se sada prvi put taj problem pojavio.
Prema infomacijijama do kojih je došla „Izvestija“ sa Američkom filmskom akademijom je postignut dogovor da bez obzira što nedostaje potpis Menjšova , „Citadela „ od starne Rusje ipak treba da bude oficijelno predložena za oskara , a propratno pismo umesto Menjšova potpisaće Vladimir Naumov i svi članovi „oskarovske „ komisije Rusije.
Tražiće se razrešenje Menjšova
Što se pak tiče samog Vladimira Menjšova, predsedništvo Filmske akdmeije Rusije „Zlatni orao „ priprema predlog da ga Komisja za etiku Saveza filmskih radnika Ruske Federacije , kojom rukovodi Henrih Borovik, razreši dužnosti predsednika.
Konflikti se rasplamsavaju
Konflikti u vezi sa odlukom ruskog oskarovskog komiteta se rasplamsavaju.Formalno glsanje je izvršeno bez ikakvih narušavanja pravila:bio je kvroum i većinom glasova je izabrana „Citadela“.Komisiju koja je tajnim glsanjem od tri predložena filma ( “Fausta” Aleksandra Sokurova , “Jelene” Andreja Zvjagincova i “Citadele Nikite Mihalkova izabrala ovaj poslednji) činili su ugledni eskperti za fimsku umetnost:Karen Šahnazarov, Kiril Razlogov,Vladmir Naumov , Gleb Panfilov i Vladimnir Menjšov, predsednik .Postavlja se drugo pitanje:koliko je korektno u odnosu na samu dilogiju Mihalkova izdvojiti za nagradu samo jedan deo,stavjajući na muke američke akademike da zamisle siže „Očekivanja „ koje im neće biti prikazno i taj probelm neka ostane na savesti ruske filmske komisije.Što se pak javnosti tiče, nju interesuje drugi probelm:da li je od velike zemlje izabran i veliki film koji će je predstavlajti u svetskoj konkurenciji?
Šta je to “veliki film”?
I šta je to uopšte „ vliki film“, pitaju su ruski komentatori i analitičari koji pišu o ovom konfliktu.Pre tri godine u uži izbor za oskara su ušli“Mongol“ Sergeja Bodrova -starijeg i drama Nikite Mihalkova „12“ u kojemu se sva radnja dešava između četiri zida.Da li je zbog to delo postao“mali fim“?Naravno, reč je ne o razmerama snimanja nego o razmerama onoga što se tim filmom kaže.U tom smisilu sva tri filma koja su ušla u finale ovogodišnje nominacije za ruskog oskara bili su“veliki „ filmovi.I film „Jelna“, Andreja Zvjaginceva na prvi pogled kamerni, takođe.Rezoni su pozati.Film ima jakog američkog distributera koji je preuzeo oskarovsku kampanju širokih razmera što višestruko povećava šanse na uspeh.Osim toga i pored svog složenog unutrašnjeg ustrojstva, film „Jelena „je jednostavna i razumljiva priča običnom gledaocu.I govori o problemu koji sada okupira praktično svakog čoveka bilo na nivou države ili na nivou ličnosti.
“Faust “ Sokurova-film koji menja život gledaoca
Uručujući Aleksandru Sokurovu „Zlatnog lava „ Daren Arononofski je rekao sledeće:“Postoje filmovi koji izazivaju smeh,postoje filmovi koji izazivaju suze.Ali postoji i kino koje menja tvoj život.“Faust „ spada u tu kategriju. Da li bi i američki filmski akademici mogli tim očima gledati ovaj složeni, beskompromsno artikulisan flim? Veliko i teško pitanje. U jedno možemo biti poptuno uvereni :ukoliko „Citdela“ ne bude uvrštena u nominaciju za oskara , u domovini režisera to može izavati očekivani talas zluradosti .Da su Rusi predložili „Fausta“, u slučaju da ne bude nominovan za oskara , u Rusiji bi se pričalo o tome kako Amerikanci nisu u stanju da razumeju veliku umetnost.
Neki ruski analitiačri podsećaju da još nije kasno da se umesto „Citadele „ ipak predloži neki drugi film, koji bi bio favorit za oskara u nominaciji „Najbolji film na stranom jeziku „ .Tek što je završen filmski festival u Torontu najvažniji filmski forum za Severnu Ameriku sa stanovišta tržišta.
Tri razlog zbog kojih je Menjšov protiv “Citadele”
Oskarovac Vladimir Valnetinovič Menjšov naveo je tri glavna razloga zbog kojih nije potpisao predlog komsije za “Citadelu”: film nije doneo očekivani prihod u bioskopima ( 1), predlog je nepravovremen (2.) , predlog je nepravedan ( 3, , iako je usvojen tajnim glasanjem od većine članova komnisije ). Dva druga kadidovana filma “Faust “ ( snimljen u celini na nemačkom jeziku i u nemačkoj produkciji ) i “Jelena “ još nisu ni prikazivani u bioskopima.Neki filmski hroničari se sećaju kad su se mnogi smejali ideji da se film Vladmnira Menjšova “Moskva suzama ne veruje ( premijerno prikazan 11. feburuara 1980.) uopšte i predloži za oskara koji je, kao što je pozanto, dobio 1981.g.
Mihalkov:ako Menjšov ne vole mene, šta mu je to učinio moj fim te ni njega ne voli
Nikita Sergejevič Mihalkov koji se u verme razbuktavanja konflikta oko kandidature njegove “Citadele “ za oskara, nalazi u Povoložju gde bira terene za snimanje filmkog projekta po Bunjinovoj prozi,rekao je reporteru Komsomolske pravde da razume što Menjšov ne voli njega , Mihalkova ( mada je i to čudno jer su , zaboga, kolege ) ali ne može da shavti ni da objasni zašto je protiv njegovog filma.
Branko Rakočević
oskarnikita mihalkovcitadelaruska filmska akademija
