Izvor: RTS, 04.Okt.2011, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sportske karijere na velikom platnu (prvi deo)
Vrhunski sportisti su mahom uspešni, bogati, deluju nesalomljivo, čini se da su rođeni da budu pobednici. Ipak, malo je poznato da su se iza uspešnih karijera često nalazile prave životne drame. Ovo je priča o ljudima koji su kroz sport prošli put od trnja do zvezda i čiji su životi poslužili kao inspiracija i Holivudu.
Dok su u Srbiji tek snimljeni, Montevideo bog te video i Žućko - više od igre (film o Radivoju Koraću), prvi filmovi u kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je prikazan život vrhunskih sportista u našoj zemlji, u Americi Holivud već decenijama snima filmove o svojim sportskim zvezdama.
Neki od najvećih holivudskih blokbastera upravo opisuju neverovatne živote američkih sportista.
Ako se za Vala Kilmera kaže da se pretplatio na uloge istorijskih ličnosti, onda je Mark Volberg navikao da glumi poznate sportske legende. Volberg je u prošlogodišnjem filmu The Figher glumio boksera Mikija Vorda poznatom pod nadimkom Irac. Vord je bio bokser velter kategorije a imao je veoma zanimljivu karijeru i životnu priču. On je sjajno počeo karijeru sa 14 uzastopnih pobeda, ali je posle toga četiri puta za redom poražen. Vord se jedno vreme oprostio od boksa i radio je kao putar.
Od novca koji je uštedeo radeći tad posao američki bosker je operisao desnu šaku sa kojom je imao velikih problema. Vord se u ring vratio na nagovor svog brata, i zabeležio je velike uspehe. Njegovi dueli protiv Artura Gatija ušli su u boksersku legendu. Prvi meč u kojem je Vord pobedio proglašen je za najbolju borbu 2002. godine.
Revanš je bio takođe sjajan a ovde je nokautom pobedio Gati. Ovo rivalstvo je preraslo u trilogiju kada su se 2003. godine ova dva boksera ponovo susrela u ringu. I ovde je Gati pobedio i ovaj meč je proglašen za najbolji te godine. Treba pomenuti da su ova dva borca posle svojih duela završavali u bolnici, što samo pokazuje da se nisu štedeli u ringu. Sve ovo nije ni deo zanimljive Vordove karijere koju je u filmu The Figher odglumio Mark Volberg.
Isti glumac je pet godina ranije u filmu Invincible glumio legendarnog NFL igrača Vinsa Papalija. Priča Papalija, koga su fanovi zvali Roki po Staloneovom fimlmu, podseća na bajku jer je sa 30 godina postao najmlađi ruki u NFL ligi potpisavši ugovor za Filadelfija Falkonse.
Iako je njegova priča, koja je preneta na filmsko platno previše romansirana, ostaje činjenica da je Papalijeva karijera poslužila kao inspiracija mnogim sportistima.
Još jedna priča, koja podseća na bajku dobila je svoju filmsku ekranizaciju. Priča o NFL igraču Majklu Oheru ovekovečena je u filmu The Blind Side iz 2008. godine, u kojoj glavnu ulogu tumači Kvinton Aron. Majkl je rođen u Memfisu bio dvanaesto dete u familiji u kojoj je majka bila alkoholičar i zavisnik od kreka dok je otac često bio u zatvoru.
Majkl je ponavljao razrede, nije imao disciplinu a u prvih devet godina promenio je 11 škola. Posle toga Majkl je promenio i više hraniteljskih porodica, ne uklopivši se ni u jednu od njih, a u pojedinim trenucima živeo je i na ulici kao beskućnik.
Oher je još u školi pokazivao veliki talenat za američki fudbal, a 2003. godine privukao je i pažnju koledž skauta. Godinu dana kasnije stvari kreću na bolje za ovog momka. Majkl dolazi u novu hraniteljsku porodicu, koja ga kasnije i usvaja.
Oni izlaze u susret njegovim potrebama a drastično je popravio i uspeh u školi, da bi, posle dodatnih kurseva kojim je morao da popravi uspeh, na kraju uspešno maturirao i upisao Univerzitet u Misisipiju. Majkl je 2008. godine ispunio san i došao na NFL draft.
Ipak, samo dva dana kasnije on se povukao sa drafta jer je hteo da za svoju koledž ekipu odigra još jednu sezonu. Godinu dana kasnije Majkl je izabran u najbolju postavu lige, a u proleće 2009. godine diplomirao je krivično pravo. Iste godine Majkl ponovo izlazi na draft gde ga kao 23. pika biraju Baltimor Rejvensi, gde ovaj momak i dalje igra.
Jedan od filmova koji je opčinio publiku je The Cinderella Man, iz 2005. godine. Nadimak "Pepeljuga" (Cinderella Man) nosio je američki bokser Džejms Volter Bredok, koga u filmu sjajno glumi Rasel Krou. Život i karijera Bredoka zaista podseća na priču o Pepeljugi.
Ovaj momak je postao popularan posle velikog pada i povratka koji je imao u karijeri. Bredok je boksovao za vreme "velike depresije" u Americi, i bio je poznat po razornoj desnici i grantnoj bradi. Bredok je rođen u Njujorku u delu grada poznatim pod nazivom "paklena kuhinja" koji se nalazio zapadno od 48. ulice, u blizini Medison skver gardena.
Bredok je sa 21 godinom postao profesionalac i do 1928. godine imao je neverovatan skor od 44 pobede i po dva remija i poraza. Pobedom nad favorizovanim Tafijem Grifitskom Bredok je dobio šansu da se bori za titulu u poluteškoj kategoriji.
Ipak, posle meča sa Tomijem Lugranom, koji je izgubio posle 15 rundi odlukom sudija, Bredokov život kreće nizbrdo. Prvo je ustanovljeno da ima tešku povredu desne šake, pa je izgubio veliki broj mečeva. Zbog velike krize u Americi Bredokova porodica jedva sastavlja kraj sa krajem, a Bredok pokušava novac da zaradi kao lučki radnik.
Zbog bolova u desnoj šaci, Bredok na poslu češće koristi levu ruku, koja će kasnije da mu postane mnogo jača od desne. Bredok se u ring vraća 1934. godine, ali bez velikih ambicija. Prva borba bila je protiv favorizovanog Džona Korn Grifina, i Bredok je trebao da tu posluži samo kao usputna stepenica protivniku do borbe za titulu.
Na opšte iznenađenje, posle tri runde Bredok šalje Grifina na pod i dobija borbu. Posle Grifina pao je i Džon Henri Luis a zatim i Art Laski.
Na red je došla i borba za titulu, a protivnik je bio Maks Baer. Dok je Bredok nemilosrdno trenirao Baer je neozbiljno shvatio meč. Ipak, tog 13. juna 1935. godine rodila se bajka o bokserskoj Pepeljuzi ili kako Amerikanci kažu Cinderella Man. Sa šansma 10 prema jedan protiv njega, 30-godišnji Bredok je na zaprepašćenje svih, posle žestoke borbe, savladao 26-godišnjeg Baera, jednoglasnom odlukom sudija.
Deo novca koji je zaradio povratkom u ring Bredok je vratio novac državi koji je u vreme dok je bio siromašan dobijao na ime socijalne pomoći, a sa ženom je organizovao više fondova kojima je pomagao siromašne.
Sve ovo je bilo dovoljno da reditelj Ron Hauard 2005. godine snimi ovu istinitu bajku o jednom od najvećih sportista na planeti.
Ovo je samo prvi deo priče o velikim sportistima njihovim karijerama koje su na kraju dospele na veliko platno. Nastavak sledi uskoro...
