Izvor: Poznati.info, 27.Avg.2012, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Serije „Šešir profesora Koste Vujića“ i „Montevideo“ od jeseni na RTS
Marko Novaković o serijama koje nas očekuju na jesen na RTS i filmu „Zverinjak“ čiji je reditelj
LJUBITELJI domaćih serija koji su tokom leta postavljali pitanje: – Da li je moguće da RTS opet reprizira „Srećne ljude?“, konačno mogu da odahnu. Javni servis je adute ostavio za jesen, pa nas sa padom temperature očekuje više premijernog serijskog programa.
Novu sezonu otvaraju „Jagodići“ (12 epizoda), sledi serijal proistekao iz bioskopskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << hita Zdravka Šotre „Šešir profesora Koste Vujića“ (sedam-osam epizoda), kao i novi ciklus serije „Montevideo, bog te video“ (15 epizoda). Tu su i mini-serije: „Ustanička ulica“, „Led“ i „Zverinjak“, uz novi ciklus sitkoma „Lud, zbunjen, normalan“ koji je već počeo da se emituje.
- Nadamo se i barem još jednom naslovu porodične serije – otkriva Marko Novaković, odgovorni urednik Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS. – Mislim da će ovakva ponuda veoma zainteresovati publiku koja nam je, evo, već pet i po decenija verna. I pored velike ekonomske krize u kojoj živimo, RTS nastoji da udovolji željama gledalaca i proizvede što veći broj kvalitetnih domaćih serija.
* Kakve serije najbolje prolaze u Srbiji?
- Mi smo javni servis i obavezni smo da proizvodimo program za sve „profile“ publike. Naši serijali imaju svoju publiku i u gradu i na selu, i mladu i stariju, veoma obrazovanu i manje „obrazovanu“. Neki više vole da gledaju epohu, a druge, pak, privlači savremena tematika. Ključ za dobru seriju je, pre svega, kvalitetan tekst koji moraju pratiti određeni produkcioni uslovi. Poslednjih nekoliko godina cena proizvodnje igranih serija u konstantnom je opadanju. Autori se dovijaju na razne načine ne bi li održali kontinuitet u kvalitetu koji publika od njih očekuje. Mislim da u tome uglavnom i uspevaju.
* I ovog leta bile su aktuelne reprize u udarnom terminu. Da li ste čuli da RTS neki nazivaju „Repriziramo Tri Serije“?
- Možda bi bolje zvučalo „repriziramo trideset serija“ jer je to približno tačan podatak na godišnjem nivou. Ali, sve je to program koji smo decenijama stvarali. Gledaoci bi, naravno, voleli da tokom cele godine gledaju premijerne epizode novih igranih serija, a to nije moguće ni u nacionalnim TV stanicama mnogo bogatijih država nego što je Srbija. Očekivanja nas kao nacije su uvek velika, tako je bilo i sa sportistima na Olimpijadi u Londonu. Ali moralo bi se mnogo više ulagati u proizvodnju i, definitivno, potrošiti više vremena za razvoj scenarija i realizaciju samih serija. U poslednjih šest godina prikazali smo oko 30 premijernih serija koje su, sve zajedno, imale više od 500 epizoda. Uz to, jedina smo televizija u Srbiji koja i dalje neguje TV film i TV dramu – imali smo više od 600 naslova.
* Neke televizije, pre svih Prva, počele su da razvijaju domaći serijski program. U kojoj televiziji vidite najveću konkurenciju?
- Zdravoj se konkurenciji radujem. Moguće da je upravo Prva ta televizija koja će se, pored RTS, okrenuti većoj proizvodnji igranih TV serija u Srbiji, što je do sada veoma retko činila. Podržavam taj zaokret u nihovoj programskoj politici. To je izuzetno dobro za razvoj televizije u Srbiji. Usudiću se da kažem – i za našu kulturu generalno.
* Koliko vaš primarni posao – režija – „pati“ zbog trenutne funkcije urednika?
- Funkcije dolaze i prolaze, a igrani filmovi ostaju i posle vas. U onoj meri koliko ste uspeli da prenesete priče i emocije do svojih gledalaca. Trudim se da izbalansiram sebe kao reditelja sa uredničkom funkcijom koju obavljam i to zaista nije nimalo lako. U poslednjih pet godina, uspeo sam da snimim tri dugometražna igrana projekta, a bavio sam se kao reditelj i nekim drugim, prevashodno muzičkim formama. Mislim da je to sasvim dovoljno za period koji je iza mene.
* Jeste li zadovoljni prvim reakcijama na vaš novi film „Zverinjak“?
- Veoma. Prvenstveno zato što je „Zverinjak“ veoma težak film koji se bavi ljudskim sudbinama. Tišina i pažnja u publici koja je bila prisutna tokom svih do sada održanih projekcija, i iskreni aplauzi koji su usledili nakon filma, bili su mi najbolji pokazatelj da je put koji sam sa „Zverinjakom“ odabrao postavljen ispravno.
* Hoće li gledalac u Beogradu 2012. moći da se identifikuje sa junacima, žiteljima sela kraj Drine devedesetih?
- Ubeđen sam da hoće. Likovi u „Zverinjaku“ su arhetipski, maltene antički, i to je jedan od najvećih kvaliteta ovog filma, kao i scenarija Dušana Spasojevića. Ruralna sredina u kojoj se radnja dešava, na metaforički način poklapa se sa otuđenjem života u gradskoj sredini. Zvuk devedesetih odzvanja kao opomena na vreme koje bismo, siguran sam, svi želeli da potisnemo iz sećanja. Ovaj film služi i kao opomena za vreme koje je tek pred nama i zato mislim da će njegova poruka biti prepoznata u svim sredinama u kojima se bude prikazivao.
* Teške ženske priče videli smo i u vašem prethodnom filmu „Neko me ipak čeka“. Ne pristajete na zahtev dela publike koji kaže: Dovoljno mi je težak život u ovoj zemlji da bih gledao i takve filmove?
- Naša publika i te kako ume da prepozna kvalitetan domaći film bez obzira na temu koju obrađuje i podneblje u kojem se radnja dešava. Verodostojan je i podatak da je film „Neko me ipak čeka“ bio najgledaniji premijerni igrani film u konkurenciji svih domaćih TV stanica u 2009. godini, na šta sam veoma ponosan. Bio bih prezadovoljan kada bi se „Zverinjak“ makar približio tom rezultatu.
Izvor: Novosti.rs
