Izvor: Politika, 20.Okt.2011, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubijen Muamer Gadafi
Svrgnuti libijski vođa umro od rana zadobijenih prilikom napada na njegov rodni grad Sirt. Poginuo i sin Motasim. Žrtva bombi NATO-a ili obračuna sa novim vlastima
Sirt, Libija – Bivši libijski lider Muamer Gadafi podlegao je ranama zadobijenim juče tokom završnih borbi za njegov rodni grad Sirt, jedno od poslednjih uporišta protivnika novih vlasti, javile su agencije.
„Potvrđujemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su sva zla, plus Gadafi, nestala iz ove voljene zemlje“, saopštio je libijski de fakto premijer Mahmud Džibril na konferenciji za štampu u Tripoliju. „Mislim da Libijci treba da shvate da je vreme da se stvori nova Libija, ujedinjena Libija, jedan narod, jedna budućnost.“
„Saopštavamo svetu da su revolucionari ubili Muamera Gadafija”, potvrdio je prethodno na konferenciji za štampu u Bengaziju, sedištu početka otpora 42 godine dugoj pukovnikovoj vlasti, Abdul Hafiz Goga, potpredsednik Nacionalnog prelaznog saveta (NTC).
Novi vladari najavili su konačno „oslobođenju Libije”, posle čega sledi definitivni početak demokratske tranzicije naftom bogate severnoafričke zemlje.
„On je ubijen u napadu boraca (novih vlasti). Postoje snimci”, saopštio je ministar informacija NTC-a Mahmud Šamam.
Prvobitno je javljeno da je Gadafi(69) uhvaćen juče u zoru i da je bio ranjen u obe noge. „On je uhvaćen. Ranjen je u obe noge. Odveden je ambulantnim kolima”, potvrdio je telefonom Rojtersu visoki funkcioner NTC-a Abdel Madžid Mlegta.
On je precizirao da je Gadafi ranjen prilikom pokušaja da napusti grad u konvoju napadnutom avionima NATO-a koji su pogodili četiri automobila u konvoju koji se kretao ka zapadu.
Isti funkcioner je nešto kasnije potvrdio da je Gadafi takođe bio pogođen i u glavu. „Bilo je mnogo pucnjave na njegovu grupu i on je umro.”
U sedištu NATO u Briselu potvrđeno je da su avioni alijanse u 8.30 u blizini Sirta napali dva vojna vozila koja su bila u većoj grupi vozila, ali da ne mogu da potvrde da li se u nekom od njih nalazio Gadafi.
Jedan borac snaga NTC-a rekao je da je Gadafi pronađen u rupi u zemlji i da je u trenutku hvatanja samo ponavljao „Ne pucajte, ne pucajte”.
Kasniji snimci libijske TV prikazuju dva velika drenažna kanala ispod autoputa kao mesto na kome je Gadafi pronađen. Na lokaciji se vidi telo ubijenog Gadafijevog borca.
Televizija Al Džazira izveštava da je Gadafijevo telo smešteno u džamiju u gradu Misrata, dok televizija Al Arabija tvrdi da se nalazi u Suku Tavansa, trgovinskom centru tog grada.
Mnogi detalji Gadafijeve smrti i dalje ostaju nepoznati. Da li je ubijen u sukobu sa libijskim borcima novih vlasti, ili je stradao u NATO bombardovanju?
U Tripoliju je vest o hvatanju Gadafija proslavljena pucnjima u vazduh i povicima „Alah je veliki, Alah je veliki, Gadafi je uhvaćen”.
Snage libijskih prelaznih vlasti juče su zauzele Sirt, grad na sredozemnoj obali, čime je posle dvomesečne opsade ugušen poslednji značajniji otpor snaga lojalnih bivšem lideru.
Tokom ovih operacija poginuo je i komandant Gadafijevih oružanih snaga Abu Bakr Junis Džabr. Abdul Hakim al Džalil, komandant 11. brigade novih vlasti, potvrdio je smrt Džabra.
„Video sam ga sopstvenim očima”, rekao je on. Snimak tela ubijenog Gadafijevog komandanta kasnije je emitovan na televiziji Al Džazira.
Zvaničnici NTC-a potvrdili su da je tokom operacija kod Sirta uhvaćen Gadafijev predstavnik za štampu Musa Ibrahim.
Televizije Al Džazira i Al Arabija kasnije su prvo javile da je kod Sirta živ uhvaćen Gadafijev sin Motasim, ali je potom javljeno da je poginuo.
Vlasti su u blizini Sirta na tragu i drugom Gadafijevom sinu, Saifu al Islamu, potvrdio je Mahmud Džibril, iako je pre toga javljeno da se on i dalje krije negde u libijskoj pustinji, u blizini grada Bani Valida. „Biće uskoro uhvaćen”, tvrdio je jedan funkcioner NTC-a televiziji Al Džazira.
Pre prvih vesti o Gadafijevoj smrti, izveštači iz Sirta su nešto posle podneva potvrdili da su snage NTC-a u centru mediteranskog grada istakle zastavu novih vlasti, čime je prekinut dvomesečni otpor. Borci NTC-a preneli su da su videli veliki broj ubijenih Gadafijevih lojalista.
Gadafijeva smrt ocenjuje se kao najdramatičniji pojedinačni događaj revolta „arapskog proleća” koje je sa vlasti već skinulo lidere Tunisa i Egipta, a preti predsednicima Sirije i Jemena.
Zauzimanje Sirta i smrt Gadafija znače da vladajući libijski NTC sada može da počne nesmetano da radi na uspostavljanju demokratskog sistema, podseća Rojters.
Gadafi, koga je Međunarodni krivični sud u Hagu tražio pod optužbom da je naredio ubijanje civila na početku pobune na istoku Libije u martu, svrgnut je sa vlasti 23. avgusta, posle 42 godine autoritarne vlasti.
----------------------------------------------
Pukovnikov uspon i pad
U Libiji nikada nije imao neku zvaničnu funkciju. Nije bio ni predsednik, čak ni premijer. Bio je samo pukovnik. I, svejedno, diktator s neograničenom moći. Gadafi je vladao više od 40 godina. Ko je on bio, podseća radio Dojče vele.
Gadafi je stigao doslovno iz pustinje. Napravio je vojnu karijeru, 1969. je svrgnuo kralja Idriza i tako postao jedan od najmlađih predsednika u Africi. Njegov uzor: egipatski predsednik Naser. Njegova ideologija: mešavina arapskog nacionalizma i socijalizma, potpuno u duhu antikolonijalnog poleta njegovog vremena.
Gadafi je nacionalizovao naftne kompanije i banke, proterao 25.000 Italijana iz zemlje i sedamdesetih godina prošlog veka profitirao od eksplozije cena nafte. Libija je tako postala bogata zemlja kojom navodno vlada narod, a kontroliše je predsednik. Tada je Gadafi razvio sopstvenu društvenu teoriju:
„Uveli smo Treću univerzalnu teoriju i predstavili je u Zelenoj knjizi. Pojam ’džamahirija’, koji ne znači jednostavno državu naroda, već državu masa, naša je tvorevina. Naš je i koncept države bez vlade, bez predsednika, izbora i stranaka. Tu građani, muškarci i žene, sprovode vlast”, govorio je Gadafi.
„Brat pukovnik”, kako su ga nazivali u propagandne svrhe, zvanično je odstupio sa svih funkcija. Zelena knjiga je postala Ustav. Njegovi protivnici su završili u zatvorima, gde su ih mučili i ubijali.
Gadafi je u Africi finansirao brojne revolucije, a njegov je uticaj dopirao i do Severne Irske i Nikaragve. Bombaški napad na berlinski disko-klub 1986. i eksplozija aviona kompanije „Pan Am” iznad škotskog Lokerbija dve godine kasnije, doveli su do prekida veza sa Zapadom. Gadafi je tada za dlaku preživeo napad američkih vazdušnih snaga. Libija je bila izolovana.
Krajem devedesetih dolazi do novog preokreta. Pukovnik se odrekao terorizma i isplatio odštetu žrtvama Lokerbija i Berlina. U decembru 2003. odustao je i od proizvodnje oružja za masovno uništavanje.
Nakon toga usledile su poseti Tripoliju po načelu „ko pre devojci, njemu i devojka”. Evropski šefovi država i američki kongresmeni, investitori i predstavnici naftnih kompanija, svi oni su se Gadafiju udvarali za naklonost, ugovore, naftu i pristup tržištu.
To nije bilo dobro za njegovo samopouzdanje. Gadafi je razvio patološku uobraženost. Kada su se njegovi sunarodnici podigli protiv njega, on u njima nije video ništa osim izdajnika, „pacova“, agenata Zapada ili terorista Al Kaide. Ili, pak, sve to odjednom:
„Oni kažu da ću pobeći u Honolulu”, rekao je Gadafi u julu 2011. u telefonskom obraćanju svojim pristalicama. „To je smešno. Trebalo bi da napustim zemlju svojih predaka, naših mučenika i svoj narod”, upitao je Gadafi. I poručio: „Narod je spreman za mene da umre, on je spreman da se za mene žrtvuje.“
----------------------------------------------
Olakšanje i u Vašingtonu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Još nije potvrđeno”, bio je komentar Hilari Klinton u Kabulu, kada je, pročitavši vest sa ekrana mobilnog telefona, najpre ozareno izgovorila „vau” – način na koji se u Americi reaguje na neko prijatno iznenađenje.
Iako je postajalo sve izvesnije da je Muamer Gadafi ubijen, zvaničan status vesti bio je „nepotvrđena”, zbog čega dugo nije bilo reakcija ni Stejt departmenta ni Bele kuće.
I mimo toga, očigledno je bilo da je ovakav rasplet doneo olakšanje Vašingtonu. Preovlađujuća ocena je da je ovo kraj jedne ere u toj zemlji i početak druge.
Iz Pentagona je stigla brza najava da će NATO, po svemu sudeći, svoju libijsku intervenciju okončani već za nekoliko dana, i to na preporuku SAD, koje prvi put u jednoj vojnoj akciji nisu imale vodeću ulogu, već su u njoj učestvovale kao sporedni akter.
Otuda i procene da je ovakav ishod pobeda i za predsednika Obamu, jer se neizbežno nameću poređenja Gadafija sa Sadamom Huseinom, iračkim autokratom, za je čije svrgavanje Amerika potrošila stotine milijardi dolara i živote svojih 4.500 vojnika. U odnosu na to, intervencija u Libiji bila je takoreći besplatna.
SAD i saveznike u stvari možda uopšte neće koštati, jer se već nagoveštava da bi deo od oko 33 milijarde dolara Gadafijevih para zamrznutih u američkim bankama mogao da bude iskorišćen kao „kompenzacija” NATO-u.
Ovde se često naglašava da je Libija „bogata zemlja” i da njen problem nije novac, već unutrašnje političke neizvesnosti. S tim u vezi, govoreći na Si-En-Enu, profesor Londonske škole ekonomije Favaz Žeržez je ukazao da je vest o tome da je Gadafi mrtav saopštio Savet Misrate, koji operiše nezavisno od Tranzicionog nacionalnog saveta koji je od kraja avgusta u ulozi privremene vlade u Tripoliju. „Regionalne razlike i plemenske podele u Libiji su velike”, kaže ovaj ekspert, upozoravajući da će konsolidacija zemlje biti mukotrpna i neizvesna.
M. Mišić
----------------------------------------------
Apel Evropljana
Brisel – Evropska unija pozvala je prelazne vlasti Libije da posle smrti Muamera Gadafija što pre pokrenu proces opšteg pomirenja, javlja Rojters.
Predsednik Saveta EU Herman van Rompaj i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo saopštili su da je za uspešnu tranziciju ka demokratiji neophodan dijalog između svih elemenata libijskog društva. „Vest o smrti Muamera Gadafija označava kraj ere despotizma i represije pod kojima je libijski narod patio suviše dugo. Pozivamo Nacionalni prelazni savet da pokrene širok proces pomirenja okrenut prema svakom Libijcu koji će omogućiti demokratsku, mirnu i transparentnu tranziciju.”
objavljeno: 20.10.2011.
Pogledaj vesti o: Tripoli, NATO
