Izvor: B92, 24.Avg.2011, 12:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gde se krije Gadafi?

Tripoli -- Libijski pobunjenici zauzeli su kompleks Moamera Gadafija, Bab al Aziz, u Tripoliju. Od Gadafija ni traga. Nagađa se gde je mogao da se sakrije.

Mnogi veruju da se Gadafi krije u mreži podzemnih tunela i bunkera u Tripoliju, koju Asošiejted pres naziva "mitskim podzemnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gradom", mada se kao moguće utočište navodi i njegov rodni grad Sirt, na obali Sredozemnog mora, istočno od prestonice.

Pominje se i Saba, mesto na jugu Libije odakle potiče Gadafijeva porodica.

"Poznato je da čovek koji je 42 godine vladao Libijom raspolaže podzemnim bunkerima ispod svog kompleksa Bab al-Azizije u Tripoliju, koji su pobunjenici zauzeli juče. Neki bivši zvaničnici tvrde da je kompleks dugačkim tunelima povezan sa udaljenim delovima Tripolija, u vidu tajne mreže koja omogućava brzo bekstvo", piše AP, dodajući da su retki oni koji su, navodno, videli tunele.

Duboko ispod Bab al-Azizije je, navodno, smešten bunker, koji su projektovali i izgradili zapadnonemački inženjeri i koji je u stanju da izdrži i najžešći napad.

Doktor Lijasir Ribeiro, plastični hirurg koji je 1995. godine operisao Gadafija, tvrdi da je podzemnim tunelom doveden u taj bunker, u kojem se, prema njegovim rečima, nalaze i dve potpuno opremljene i moderne operacione sale, teretana i bazen.

Mit o podzemnom gradu uklapa se u imidž libijskog vođe, poznatog po tome što bi se neočekivano pojavio na nekom javnom mestu, a potom iščezao kao duh. Nije slučajno što je tokom nekoliko decenija na vlasti uspeo da preživi najmanje 52 atentata i pokušaja puča.

Tokom pobune, Gadafi se nekoliko puta neočekivano pojavljivao na glavnom trgu, na bedemu istorijske Crvene tvrđave u Tripoliju, kako bi se obratio svojim pristalicama.

Neki bivši visoki funkcioneri režima tvrde da je tvrđava povezana tunelom s Bab al-Azizijom, hotelom "Riksos", u kojem odsedaju strani novinari i čiji je čitav jedan sprat, navodno, pretvoren u komandni centar, pa čak i sa zoološkim vrtom.

Mnogi pobunjenici su do juče verovali da je Gadafi (69) u svom kompleksu, koji su avioni NATO-a u više navrata bombardovali. Bilo je čak izveštaja da je pretrpeo srčani napad i da se oporavlja u krevetu, ali kada je Bab al-Azizija pala u ruke pobunjenika, Gadafija tu nije bilo.

Pobunjenici su pronašli gomile oružja, mape, beduinske šatore, ali Gadafiju nije bilo traga.

"Ima mnogo pacovskih rupa u Tripoliju. Pretražujemo rupe u potrazi za njim", rekao je portparol pobunjenika pukovnik Ahmed Bani.

Neki su, opet, verovali da je libijski lider neprestano u pokretu.

Gadafi: Živim u srcima miliona

I sam Gadafi je doprineo misteriji. "Na mestu sam gde ne možete da me ščepate", rekao je on u poruci emitovanoj prošle sedmice. "Živim u srcima miliona."

Sve dok je Gadafi na slobodi, predstavlja potencijalnu opasnost po pobunjenike, ocenjuje AP. Njegove snage su i dalje na obodu Tripolija i mogu da napadnu u bilo kojem trenutku, a drže pod kontrolom i Sirt i Sebu, 650 kilometara južno od Tripoja, blizu granice s Nigerom i Čadom.

Niko ne zna ni gde su njegovi sinovi Hamis i Muatasim, koji komanduju elitnim borbenim jedinicama.

Libijski aktivista Muhamed Ganbava rekao je da je Gadafi, navodno, proteklih sedmica krstario između rezidencija svojih sinova, bolnice i hotela "Riksos".

Bani, koji je bio oficir Gadafijevih vazduhoplovnih snaga pre nego što je prebegao na stranu pobunjenika, izjavio je da je moguće da je Gadafi u Sebi, u kojoj je proteklih dana bilo sukoba između njegovih pristalica i protivnika.

Lov za nestalim vođom se nastavlja, a u potrazi, pored Libijaca, učestvuju i operativci NATO-a, koji koriste svu raspoloživu opremu za nadgledanje, uključujući avione i satelite, dok američke špijunske letelice kontrolišu sve komunikacije mobilnih ili satelitskih telefona.

Foto: Beta

Polemiše se i o tome ko bi mogao da zameni libijskog lidera nakon 42 godine na vlasti.

Među potencijalnim kandidatima su istaknuti pripadnici Nacionalnog prelaznog saveta, koji je, kao jedinog legitimnog predstavnika libijskog naroda, do sada priznalo više od 30 zemalja, uključujući SAD, Kanadu, Australiju i brojne evropske zemlje.

Na prvom mestu bi to mogao da bude Mustafa Abdel Džalil, koji se nalazi na čelu pobunjeničkog Saveta, formiranog krajem februara u Bengaziju, uporištu borbe protiv Gadafijevog režima.

Džalil, uglađeni 50-godišnjak spreman na kompromise, bio je ministar pravde u Gadafijevoj vladi, a u februaru je podneo ostavku zbog, kako je smatrao, prekomerne upotrebe nasilja protiv demonstranata u Bengaziju.

Oni koji ga poznaju kažu da je nekoliko puta hteo da podnese ostavku pošto se odupirao pritiscima sa više instance da pogubi zatvorenike koji su, kako je smatrao, nevini, piše Rojters.

Džalil je tokom šestomesečne pobune povremeno bio naklonjen pregovorima sa Tripolijem, što su drugi zvaničnici brzo odbacivali, a iako uživa poštovanje među pobunjenicima, ne smatra se snažnim liderom i dominantnom ličnošću, ocenjuje AP.

Drugi kandidat mogao bi da bude šef izvršnog odbora pobunjeničkog Saveta Mahmud Džibril, koji se smatra premijerom u okviru ovog tela.

Džibril, strateški konsultant koji se školovao u SAD, bio je šef libijskog državnog trusta mozgova u oblasti ekonomije, ali je podneo ostavku pošto je Gadafi odbacio njegove preporuke za liberalizaciju privrede.

Džibril ima dobre veze u inostranstvu, gde je proveo najveći deo karijere, a pre položaja u Savetu bio je relativno nepoznat.

Od ostalih istaknutih ličnosti među pobunjeničkim liderima spominju se još Ali Taruni, akademik i opozicionar u egzilu, koji se vratio u Libiju kako bi preuzeo kontrolu nad poslovima u vezi sa privredom, finansijama i naftom u izvršnom odboru Saveta, i Omar Hariri, koji je zadužen za vojne poslove Saveta.

Hariri je jedan od oficira koji je sa Gadafijem 1969. oborio kralja Idriza, ali je nakon toga bio uhapšen.

Nastavak na B92...

Mondo: Gadafi se krije u podzemnom gradu?