Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Avg.2011, 12:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko će biti Gadafijev naslednik?

TRIPOLI -

Nakon što su libijski pobunjenici zauzeli rezidencijalni kompleks Moamera Gadafija u Tripoliju, u kojem ga nisu pronašli, postavlja se pitanje ko bi mogao da zameni libijskog lidera nakon 42 godine na vlasti.

Među potencijalnim kandidatima su istaknuti pripadnici Nacionalnog prelaznog saveta, koga je, kao jedinog legitimnog predstavnika libijskog naroda, do sada priznalo više od 30 zemalja, uključujući SAD, Kanadu, Australiju i brojne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << evropske zemlje.

Na prvom mestu bi to mogao da bude Mustafa Abdel Džalil, koji se nalazi na čelu pobunjeničkog Saveta, formiranog krajem februara u Bengaziju, uporištu borbe protiv Gadafijevog režima.

Džalil, uglađeni 50-godišnjak spreman na kompromise, bio je ministar pravde u Gadafijevoj vladi, a u februaru je podneo ostavku zbog, kako je smatrao, prekomerne upotrebe nasilja protiv demonstranata u Bengaziju.

Oni koji ga poznaju kažu da je nekoliko puta hteo da podnese ostavku pošto se odupirao pritiscima sa više instance da pogubi zatvorenike koji su, kako je smatrao, nevini, piše Rojters.

Džalil je tokom šestomesečne pobune povremeno bio naklonjen pregovorima sa Tripolijem, što su drugi zvaničnici brzo odbacivali, a iako uživa poštovanje među pobunjenicima, ne smatra se snažnim liderom i dominantnom ličnošću, ocenjuje AP.

Drugi kandidat mogao bi da bude šef izvršnog odbora pobunjeničkog Saveta Mahmud Džibril, koji se smatra premijerom u okviru ovog tela.

Džibril, strateški konsultant koji se školovao u SAD, bio je šef libijskog državnog trusta mozgova u oblasti ekonomije, ali je podneo ostavku pošto je Gadafi odbacio njegove preporuke za liberalizaciju privrede.

Džibril ima dobre kontakte u inostranstvu gde je proveo najveći deo karijere, a pre položaja u Savetu bio je relativno nepoznat.

Od ostalih istaknutih ličnosti među pobunjeničkim liderima spominju se još Ali Taruni, akademik i opozicionar u egzilu, koji se vratio u Libiji kako bi preuzeo kontrolu nad poslovima u vezi sa privredom, finansijama i naftom u izvršnom odboru Saveta, i Omar Hariri, koji je zadužen za vojne poslove Saveta.

Hariri je jedan od oficira koji je sa Gadafijem 1969. oborio kralja Idriza, ali je nakon toga bio uhapšen.
Pogledaj vesti o: Libija,   Tripoli,   Gadafi

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...