Izvor: Politika, 10.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Madona i „Rolingstonsi” umesto žetve u Mrčevom polju
Decenijama su poljoprivrednici iz Grblja povrćem snabdevali primorske pijace, hotele i restorane, a sada je obrada zemlje u grbaljskim selima skoro sasvim zamrla
Lastva Grbaljska – Godine tranzicije, prodaje zemljišta, brzog bogaćenja i napuštanja sela ostavile su dubok trag u Grblju. Privatni biznis, stovarišta i deponije tik pored magistrale, velelepne vile stranaca na obodu 22 sela Donjeg i Gornjeg Grblja koji su vekovima na Primorju prednjačili po zemljoradnji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vinogradarstvu i maslinarstvu. Mali broj mladih ostao je na ognjištima predaka. Na Mrčevom polju sa koga su Grbljani do pre nekoliko decenija imali i dve godišnje setve Madona, „Rolingstonsi" i fudbalski tereni.
Ugledan domaćin Branko Đurić, koji sa porodicom živi u Kovačkom polju pored magistrale, kaže da o svom kraju mora reći ono što je, a ne što bi mu bilo milo.
„Kod starijih generacija bilo je pravilo da je svaki čovek bio obavezan da potomstvu ostavi makar imanje koje je nasledio, ako ne može da ga oplemeni i proširi. Ljudi mojih godina kreću u projekte koje ne mogu da dovrše, pa se često može čuti – kad bih prodao još onaj komad zemlje da dovršim što sam započeo. Takvih primera je na stotine”, kaže grbaljski domaćin koji je 1982. godine dobio Novembarsku nagradu opštine Kotor za razvoj poljoprivrede.
Poljoprivrednici iz Grblja su decenijama svežim povrćem snabdevali pijace, hotele i restorane u Budvi, Kotoru i Tivtu, a sada je obrada zemlje u grbaljskim selima skoro sasvim zamrla.
„Dve-tri starije žene u Kotoru ako izađu na pijacu ili dve u Budvi, to je sada sve. Proizvodnja povrća je zamrla, beli luk se donosi iz Kine”, kaže Branko.
Sa primorskih pijaca nestala je i čuvena grbaljska pamidora, paradajz nadaleko čuven po kvalitetu i ukusu potisnule su hibridne sorte.
Branko malo spava, puno čita i mnogo vremena provodi obrađujući kamen. Veliku trpezariju u svom domu on pretvara u etnozbirku. Napravio je na zidu reljef Boke, ostavio kamene niše za narodne nošnje, portrete Karađorđa i Njegoša, u zidovima ostavio mesto za burad odakle će gosti točiti vino i lozovaču iz njegovog vinograda. Sada pravi kameni reljef rodnih Kovača koji će krasiti središnje mesto ove velike prostorije.
Najveći kontrast novog vremena koje tutnji Grbljem vidi se u zaleđu plaže Jaz gde su, uprkos negodovanju privatnih vlasnika, napravljene bine za koncerte svetskih mega zvezda i stadioni.
„Jaz se smatra jednom od najlepših plaža na Mediteranu a stanje u njenom zaleđu je katastrofalno. Mrčevo polje koje je bilo žitnica Grblja preti da postane izvor zaraze. Stoka koja se kreće po tom polju je poludivlja, zaćeraju je ljudi na ispašu pa što se vrati, vrati. Došli nekakvi biznismeni iz sveta”, priča Branko sa setom.
Ovaj ugledni domaćin kaže da je po Grbalj najpogubniji bio takozvani socijalistički preobražaj sela.
„Rado smo se hvalili da smo za 30 godina iselili sela u gradove, što Švedska nije uspela za 150 godina. Sećam se ljudi iz onog vremena koji su vodili volove da ih čekaju nakon posla, kako bi pod Lastvom do uveče orali. Malo-pomalo to je nestajalo, a sve veća reka ljudi tekla put grada”, kaže Branko otkrivajući nam deo svoje životne filozofije.
„Dobro je da su čoveku planovi i ambicije za nijansu iznad mogućnosti. Ako su mnogo iznad dolazi do razočarenja, ako su ispod onda je to šteta. Ako bih analizirao svoj život, ja sam bio na gornjoj kritičnoj granici”, kaže Branko Đurić, domaćin iz Grblja.
Željko Komnenović
[objavljeno: 11/05/2009]
