Izvor: RTS, 16.Okt.2020, 16:06
Tačke sporenja Brisela i Londona, vreme na radi za trgovinski sporazum
Lideri EU na samitu u Briselu pozvali su Veliku Britaniju da učini "neophodne" korake kako bi sporazum o budućim odnosima bio spreman do 1. januara sledeće godine. EU od Britanaca očekuje ustupke u oblasti državne pomoći, fer konkurencije, ribarstva i nadzora nad sporovođenjem sporazuma.
Britanski premijer Boris Džonson uzvratio je da dogovora neće biti ako EU "fundamentalno" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne izmeni pristup pregovorima i poručio da Ujedinjeno Kraljevstvo treba da se spremi za scenario po kojem od 1. januara nema trgovinski sporazum sa EU.
Obe strane naznačile su ipak da su spremne da nastave razgovore, uprkos najavama britanske strane da bi ove nedelje mogla da proceni da dalji razgovori nemaju svrhe.
Već sledeće nedelje glavni pregovarač EU, Mišel Barnije, putuje na novu rundu razgovora u London. U isto vreme, lideri EU su pozvali Evropsku komisiju da ubrza pripreme za eventualni krah pregovora i scenario bez trgovinskog sporazuma.
Nemačka kancelarka Angela Merkel posle samita u Briselu kaže da će se razgovori nastaviti i da je dogovor u interesu obe strane.
Pregovori o Bregzitu su dugo bili u dubokoj senci epidemije koronavirusa, ali sada ponovo izbijaju u prvi plan evropske politike - pre svega zato što, polako ali sigurno, ističe rok za postizanje dogovora.
Ako dogovora ne bude, EU i Velika Britanija ulaze u potencijalno haotični period, uz neizvesnost i poremećaje u trgovini, saobraćaju i drugim oblastima.
Kada je Velika Britanija je 31. januara ove godine izašla iz EU na osnovu sporazuma o izlasku, u praksi se zapravo ništa nije promenilo - stupio je na snagu prelazni period tokom kojeg važe sva pravila, zakoni i regulative kao i pre napuštanja EU.
Prelazni period, međutim, ističe 31. decembra i do tada bi dve strane trebalo da postignu sporazum o budućim dugoročnim trgovinskim odnosima.
Dve tačke neslaganjaAli, pregovori su ponovo u ćorsokaku. Jedna od dve glavne tačke neslaganja su takozvana "jednaka pravila igre".
Evropljani kažu da Britacni moraju da se drže evropskih regulativa i propisa, ako žele slobodan pristup tržištu. Britanci odgovaraju da je cela poenta Bregzita upravo da sami određuju svoja pravila.
Osim toga, sporno je i kakvi će biti mehanizmi arbitraže u slučaju trgovinskih sporova i kakva će u tom pogledu biti nadležnost Evropskog suda pravde u Luksemburgu.
Druga tačka neslaganja ribarstvo. Iako nema veliki ekonomski značaj ni za jednu stranu, ovo pitanje ima specifičnu političku težinu. Evropski ribari, pre svega francuski, žele da i posle Bregzita zadrže pristup britanskim vodama. Britanski ribari to odbijaju, ali - žele da sloodno prodaju ribu na evropskom tržištu.
Zajednička evropska politika ribarstva znači da svi ribari mogu da love svuda. Zahvaljujući tome, u britanskim vodama, koje su posebno bogate ribom, vrlo su aktivni ribolovci sa druge strane Lamanša: iz Francuke, Belgije ili Holandije. Čak 25 odsto francuskog ulova ribe dolazi iz britanskog mora.
Zato bi Bregzit mogao da ugrozi opstanak ribarstva u severnoj Francuskoj.
S druge strane, povratak kontrole nad morem i ribarstvom bila je važna stavka u kampanji onih koji su se zalagali za Bregzit.
Iako većina evropskih zemalja nema ulog u ovom sporu, francuski predsednik Emanuel Makron zauzeo je tvrd stav da dogovora o Bregzitu neće biti bez kompromisa o pristupu britanskim vodama.
"Naši ribari nipošto neće biti žrtve Bregzita. Mi nismo tražili Bregzit - to je bio izbor britanskih građana. Očuvanje pristupa britanskim vodama značiće dobar kompromis za naše ribare, ne samo u Francuskoj, već i u drugim zemljama koje su ovim pogođene", poručio je Makron na samitu u Briselu.
Udeo ribarstva u ekonomiji sa obe strane Lamanša je mali, ali predsednik Makron mora da vodi računa o simbolici i političkim posledicama. Protesti nezadovoljnih ribara mogli bi da donesu poene njegovim protivnicima na predsedničkim izborima u aprilu 2022 godine.
Kako god konačni dogovor bude izgledao, ako ga uopšte bude, sve je jasnije da će i ovog puta biti postignut u poslednjem trenutku, ostavljajući malo vremena za pripremu njegove primene na obe strane.
Kompromis oko "jednakih pravila igre"Osim ribarstva, u naredim nedeljama ključan će biti kompromis oko "jednakih pravila igre" u trgovinskim odnosima.
Evropa će tražiti od Britanca da se manje-više drže evropskih pravila u pitanjima kao što su ekološki standardi, zaštita radnika i državne subvencije privatnim komanijama - ako žele slobodan pristup zajedničkom evropskom tržištu od 450 miliona ljudi.
Značaj ribarstva je više simbolički nego ekonomski, ali to ne znači da će se dogovor o tome lakše postići.
Francuski i evropski ribari mogli bi da izube pristup ribom bogatim britanskim vodama, što bi za njih bio veliki udarac.
Ali britanski ribari, koji će svu ribu iz svog mora zadržati za sebe, suočiće se možda sa drugim problemom: kome i kako prodati ribu, ako evropsko tržište bude zatvoreno za njih? Zavisno od vrste ribe, od 50 do čak 100 odsto ulova britanskih ribara se sada prodaje u Evropi.
Oblast ribarstva pokazuje možda bolje nego ijedna druga koliko je kompromis u interesu obe strane.
.jpg)
