Izvor: Politika, 22.Jan.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proleće usred zime
Vremenska prognoza ne može da bude savršena jer je vreme nepredvidivo – U narednih dvadesetak dana ne bi trebalo da bude velike hladnoće
Ovih dana Srbija deluje kao oaza u Evropi okovanoj snegom i ledom. Putevi su u većini zemalja starog kontinenta, naročito na severu i zapadu, poslednjih dana bili gotovo neprohodni, a u nekim metropolama, poput Londona i Pariza vremenske nepogode zaustavile su avionski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saobraćaj.
Kod nas su, međutim, juče zabeležene prolećne temperature u većem delu zemlje, a u nekim gradovima, poput Niša, Kruševca i Leskovca, živa u termometru popela se čak na 18. podeljak.
Visoke temperature uticale su da mnogi pomisle kako se sa našom klimom nešto dešava, ali meteorolozi u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije tvrde da je i ovakvo vreme – uobičajeno za zimu. Nalazimo se na rubu područja koje je pod uticajem ciklona – vrtloga sa hladnim vazduhom i oblacima koji se premeštaju sa severa na jug evropskog kontinenta, a putanja im je preko Sredozemlja. Zato i nije neobično da se kod nas smenjuju hladni i malo topliji dani, kažu meteorolozi i podsećaju da je u Srbiji prošlog vikenda – padao sneg.
– Ovakva promena temperature je tipična za naše podneblje i takvu klimu imamo poslednjih nekoliko stotina godina. Nekoliko zima za nama druga polovina decembra i januar su bili topliji, dok je nešto hladnije bilo u februaru – podseća meteorolog Nedeljko Todorović.
Ni sneg ni led, kakav smo imali prošlog februara kada je u Srbiji dvadesetak dana vladala vanredna situacija zbog nepogoda, nisu neobični za naše podneblje, mada je tada hladan talas u našu zemlju stigao sa severoistoka Evrope, tačnije iz Rusije, objašnjava naš sagovornik. Jedna od zima koja će ostati upamćena po obilnim padavinama zabeležena je 1984. godine: tada je Srbija bila pokrivena snegom u periodu od 20. januara do 10. marta. I 2005. je zavedena u dokumentaciju RHMZ-a kao zima sa većom količinom snega. Uobičajeno je i da se temperature tokom vedrih zimskih noći u pojedinim krajevima Srbije spuste i do minus 30 stepeni Celzijusa, ali i da tokom zimskog perioda bude dana u kojima temperatura podseća na prolećnu.
Todorović ističe da vremenska prognoza ne može sa sigurnošću od sto odsto da predvidi vreme koje nas čeka, pa čak ni ono koje se prognozira za sutrašnji dan.
– Nijedna prognoza nije potpuno precizna, verovatnoća da će se na primer dnevna prognoza ostvariti iznosi 85 odsto. Dugoročna prognoza gubi na preciznosti što je duži period koji se prognozira. Posle 15 dana ona već nije sasvim precizna – objašnjava Todorović.
On dodaje da se kod nas dugoročna prognoza radi pomoću analogno-statističke metode, što znači da se uzimaju podaci iz perioda u prošlosti koji je bio sličan periodu u kojem se trenutno nalazimo, a onda se projektuje na dane koje slede. Takav način je nesavršen, kaže Todorović i ističe da prognoza i ne može da bude najpreciznija jer je vreme nepredvidivo.
– Prema sadašnjim podacima pred nama je blag period, u narednih dvadesetak dana, tačnije do polovine februara velika je verovatnoća da neće biti ozbiljnije zime, mada su padavine u vidu kiše i snega moguće već narednog vikenda – ističe Todorović, odgovarajući na naše pitanje da li nas do kraja zime očekuju veliki sneg i vremenske nepogode koje su poslednjih dana najavljivali mediji.
D. Ivanović
objavljeno: 22.01.2013.
Pogledaj vesti o: Pariz, Leskovac, Kruševac
