Izvor: S media, 28.Feb.2012, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta Poljska, Rumunija i Litvanija imaju protiv Srbije?
Evroodiseja zvana „kandidatura“ u petak bi mogla da dobije svoj epilog. Naime, više šefova diplomatija zemalja članica EU smatra da je Srbija zaslužila da krene korak napred ka članstvu u Uniji. Ipak, već smo navikli da u poslednji čas izleti neki „evrouslov“ koji je nemoguće ispuniti u „pet do 12“.
Tako je i ovog puta. Više se ne strepi od Nemačke, ali i dalje nije jasno šta će reći zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << čiji glas nije ni upola jak kao galama Angele Merkel. Reč je o Rumuniji, Poljskoj i Litvaniji.
Iako se očekivalo da je dogovorom Beograda i Prištine u Briselu stvar rešena, ove tri zemlje uhvatile su „poslednji voz“ da isteraju svoje.
Rumunija: Rešenje „vlaškog pitanja“
Kao što je S media portal pisao još sredinom prošle godine, Rumunija je jedna od zemalja „iz senke“ koja bi mogla da ukoči proces evropskih integracija. Iako Srbiju podržava po pitanju Kosova, naše komšije nalaze se među tri preostale zemlje koja nisu ratifikovale ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
To se, po svemu sudeći neće ni desiti sve dok vlasti u Beogradu ne deklarišu vlašku nacionalnu manjinu kao rumunsku.
O ovome se već raspravljalo na najvišem nivou, ali rešenje za sada nije postignuto. Naime, Beograd se drži stava da ni predsednik, ni Skupština ni Vlada, kao ni subjekti van naše zemlje ne mogu da Vlahe preimenuju u Rumune.
“Ako postoje građani koji trvrde da su Vlasi, a ne Rumuni, oni imaju neprikosnoveno pravo da se tako izjašnjavaju“, rekao je za S media portal predsednik odbora za međunacionalna odnose Skupštine Srbije Miletić Mihajlović.
Stvar dodatno komplikuju i sami Vlasi koji su podeljeni među sobom. U Vlaškoj demokratskoj stranci tvrde da su Vlasi Rumuni i okrivljuju vlast da ih deli, dok iz udruženja „Primavera“ poručuju da su Vlasi - poseban narod.
Poljska traži od Srbije 5,4 miliona evra
Sa druge strane, Poljska sa Srbijom ima problem drugačije prirode. Iako se u zvaničnim krugovima pominje da Poljska Srbiji zamera proruske stavove i nedovoljnu posvećenost evropskim integracijama, jasno je da je najveći problem vila u kojoj nekada bila Ambasada Srbije u Varšavi.
Debata u Briselu: Kandidatura i investicije
Vestervele: Nemačka će dati Srbiji zeleno svetlo za status kandidata
Naime, bivši vlasnici te vile, porodica Gavronjski traži od Srbije 5,4 miliona dolara na ime odštete zbog korišćenja objekta od 1945. do 2007. godine.
Jaš Gavronjski, koji je bio član Evropskog parlamenta skoro dve decenije, poručio je Srbiji da isplati traženi novac jer bi u suprotnom mogao da uspori proces evropskih integracija.
-Imam mnogo prijatelja tamo... Ne mislim da bi za imidž vaše zemlje bilo prijatno da svakog zvaničnika koji dođe u Strazbur parlamentarci javno podsećaju i kritikuju - rekao je nedavno ovaj italijanski diplomata poljskog porekla.
Litvanija: Kriv im i Jeremić i privatizacije
Litvanija, kao ni Rumunija, još uvek nije ratifikovala Sporzaum o stabilizaciji i pridruživanju. Razlog za to je navodno kandidovanje Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.
Litvanci ističu da je kandidatura neprimerena, jer su oni još 2004. najavili ambicije da predsedavaju GS UN i da do pre nekoliko nedelja nisu imali protivkandidata.
Ipak, jasno je da je problem mnogo veći i da se odnosi na propale privatizacije "Azotare Pančevo" i "Beogradske industrije piva", čiji su vlasnici bili iz ove baltičke zemlje.
Naime, Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o prodaji BIP-a konzorcijumu kompanija Alita iz Litvanije i „Junajted nordik beverdžizu“ iz Švedske zbog neizvršenja investicione obaveze za drugu godinu, u iznosu od 2,6 miliona evra, dok se protiv Litvanca Pauliusa Martinenasa, nekadašnjeg direktora Azotare, vodi istraga zbog zloupotrebe službenog položaja.
Dušan Mlađenović
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije, Angela Merkel
