Izvor: Politika, 21.Mar.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pentagon: Gadafi nije meta
Pošto su početni ciljevi ostvareni, u Vašingtonu počela debata šta sledi
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Iako je pogođena zgrada u njegovom rezidencijalnom kompleksu, Pentagon po već viđenom scenariju opovrgava da je Muamer Gadafi meta.
Doduše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa ogradom: ako se bude zatekao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme – „ako bude obilazio neki silos sa protivavionskim raketama, a mi ne znamo da je tamo, onda…”.
Novi izveštaji kažu da se ne zna gde je Gadafi, ali to je u ovom momentu sporedna nepoznanica.
U Vašingtonu se, samo dva dana od početka intervencije kojom „Amerika komanduje, ali je ne predvodi”, već vodi debata – šta sledi.
I dalje se insistira da će komanda biti prepuštena saveznicima u roku koji se meri „nedeljama, a ne mesecima”, ali glavna dilema je šta je u stvari krajnja svrha intervencije koja je počela sa mandatom Saveta bezbednosti da se zaštite civili od osvete Gadafijevih snaga.
Kad se kaže civili, praktično se misli da su to pobunjenici, pre svega oni u Bengaziju, kojima je, pre nego što su ambasadori članica „svetske vlade” sa 10 glasova „za” i pet uzdržanih odobrili intervenciju, Gadafi zapretio da „neće biti milosti”.
Promena režima, odnosno odlazak Gadafija, što je u više navrata zatražio i Barak Obama, očigledno jeste cilj koji se podrazumeva, mada se zvanično ne pominje. Dilema je, međutim, da li je to moguće izvesti samo bombardovanjem iz vazduha.
Posao bi trebalo da završi „opozicija” protiv Gadafija, i zato su sada pod lupom ličnosti koje čine Nacionalni tranzicioni savet u Bengaziju, kao i vojni potencijali kojima raspolažu.
Dosad najdetaljniju javnu analizu o tome objavila je agencija „Stratfor”, koja predočava da je reč o telu u kojem su sa jedne strane ministri koji su već na početku pobune otkazali lojalnost Gadafiju, a sa druge neki lokalni uglednici. Znaju se imena samo njih devet, a puni sastav Saveta koji ima 31 član nije obelodanjen iz bezbednosnih razloga.
Zapadu su najpoznatiji bivši ministar pravde Mustafa Abdel Džalil i bivši ministar unutrašnjih poslova Abdel Fatah Junis. Sa njima je i advokat iz Bengazija Abdel Hafid Goga, koji je, pošto je neko vreme tvrdio da jedini imao pravo da govori u ime Saveta, sada u ulozi njegovog zvaničnog spouksmena, dok je Abdel Džalil formalno prvi čovek nečega što je zametak alternativne libijske vlade.
Nacionalni tranzicioni savet zvanično je ustrojen 6. marta i postavio je dva glavna cilja: oružanu ofanzivu na delove zemlje koje još drže Gadafijeve snage i preuzimanje vlasti u Tripoliju, uz obrazloženje da ne želi „strane čizme” na libijskoj zemlji.
„Krizni komitet” Saveta je bio taj koji je obišao nekoliko evropskih i arapskih prestonica (u Tunisu su se sreli i sa Hilari Klinton), apelujući da se uspostavi „zona neletenja”
Prema „Stratforu”, Tranzicioni savet je konglomerat lokalnih privremenih vlasti na teritoriji koju kontrolišu pobunjenici, mada se navodi da predstavnike imaju i u delovima zemlje pod Gadafijevom kontrolom.
Glavni izazov i dalje je, međutim, zaključuje „Stratfor”, kako da se pobunjenici efektivno vojno organizuju, jer su njihova dosadašnja osvajanja uglavnom rezultat prebegavanja Gadafijevih jedinica na njihovu stranu.
M. Mišić
objavljeno: 22.03.2011.
