Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Sep.2011, 20:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uručena pesnička "Povelja Morave"

MRČAJEVCI -

Ovogodišnje priznanje "Povelja Morave" uručeno je danas japanskoj književnici Kajoko Jamasaki i srpskom pesniku Srbi Ignjatoviću, na 11. međunarodnim Pesničkim susretima u Mrčajevcima.

Ovo priznanje, koje tradicionalno dodeljuju Udruženje književnika Srbije i Književno društvo Mrčajevaca, uručio predsednik UKS Radomir Andrić, a imena laureata biće uklesana na obližnjem kamenom obeležju postavljenom pre četiri godine.

Prema rečima Andrića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Povelja nosi ime najopevanije srpske reke Morave, a dodeljena je pesnikinji i prevodiocu Kajoko Jamasaki za najnoviju knjigu "Olujni breg", koja je nedavno prevedena na srpski i "nosi odjeke detinjstva suočene sa svetom drugačijim od naših želja".

"Kao pesnik i prevodilac, odličan poznavalac srpskog jezika, ona je uspostavila veoma plodnu komunikaciju između dva geografski veoma udaljena naroda, pa je ovo priznanje zaista dospelo u prave ruke", rekao je Andrić.

Kajoko Jamaski je izjavila Tanjugu da joj je velika čast i neizmerna radost što je dobila to priznanje.

Jamasaki, koja je u Beogradu od 1981, a još se u rodnom Japanu opredelila za izučavanje slavistike, posebno srpskog jezika, naglasila je da joj je "drago što ova nagrada nosi ime 'Morava', ime predivne reke, krvotoka kulture Srbije, ali i Balkana".

Taj je toponim, kako je naglasila, podseća na slikarstvo Nadežde Petrović i poeziju Vladislava Petkovića Disa, jer su to "imena kojima se rado vraća kao svom zavičaju".

Ovo priznanje, koje se dodeljuje u okviru 11. pesničkih svečanosti u Mrčajevcima, Jamasaki dobija kao strani pesnik iako piše poeziju i na srpskom pa je na pitanje kako to doživljava odgovorila:

"Prirodno je da pesnik pripada maternjem jeziku, ali u mom slučaju osećaj pesničkog identiteta ima specifičnost, jer kada stvaram na japanskom, onda u poeziju ulivam srpski jezik, u smislu istorije, kulture, života".

"Srpski i japanski jezik su dve reke koje protiču kroz moje telo, dušu, misao, kroz moje biće i čine me da kao pesnik pripadam ljudima kojima je potrebna svetlost u mraku", objasnila je Jamasaki.

Ona je uverena da "poezija, ako je dobra, treba lako da prelazi bilo koju granicu i u tom smislu jezik nije jedini faktor za osećaj identiteta kod pesnika".

Kao profesor književnosti koja je među prvima uvela umetničke radionice za studente, Jamasaki je veliki pobornik usmenog prenošenja literarnih poruka i zato je rekla da je za nju važan performans poezije, uključujući resitale, jer "iako je stvaranje poezije osnovni zadatak pesnika, bitno je i da se ljudi oko pesme okupljaju, kao što su to radili kroz istoriju ljudske rase".

"Poezija je uvek bila uz ljude u dobru i zlu, čini nas hrabrim, mudrijim, vedrijim, a danas, kada je naš život previše okrenut praktičnom i pragmatičnom, poezija treba da okuplja ljude i da ih spaja rečima", poručila je japanska pesnikinja sa stalnim boravkom u Srbiji.

Kajoko Jamasaki je pesnikinja i književni prevodilac, vanredni profesor Filološkog fakulteta za japanski jezik i književnost.

Poetska svetkovina u Mrčajevcima održava se u okviru 48. Beogradskih međunarodnih susreta pisaca, na kojima ove godine učestvuju književni poslenici iz 17 zemalja.

Neki od njih prispeli su i na osunčane padine najpoznatijeg šumadijskog sela, da, kako reče njihov domaćin pesnik Lune Levajac, upoznaju autentičnu Srbiju "međ' njivama, jabučnjacima i šljivicima".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...