Izvor: Politika, 13.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji ima talenata
Priča o Kirilu Kutliku, slovačkom slikaru i pedagogu koji je od 1895. do 1900. godine vodio u Beogradu Prvu srpsku crtačku i slikarsku školu čiji je đak bila i Nadežda Petrović
Izložba pod nazivom „Kiril Kutlik – Srpska crtačka i slikarska škola” autora Zdravka Vučinića, koja je nedavno održana u Prodajnoj galeriji „Beograd”, predstavila je dela nekih od najuglednijih srpskih slikara prve polovine 20. veka koji su bili Kutlikovi učenici. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Izložba je podsetila na Kirila Kutlika a mnogi su se i zapitali ko je on bio, i šta je uradio za Srbiju.
Kiril Kutlik je rođen 1869. godine u Križlicama, u Češkoj. Živeo je samo 31 godinu. Akademiju likovnih umetnosti je pohađao u Pragu (1885–1891), a studije nastavio u Beču kod profesora Avgusta Ajzenmengera. Kao student je kratko boravio u Beogradu 1887. i tada uvideo da u našoj prestonici ne postoji škola za umetničke veštine. Nakon perioda koji je proveo kao slobodan umetnik, i borbe sa tuberkulozom koju je lečio u Južnoj Tiroliji, 1895. godine Kiril Kutlik stiže u Beograd i osniva Prvu crtačku i slikarsku školu na Kosančićevom vencu br. 12 . Kutlik je školu vodio narednih pet godina, tačnije do 1900. godine, kada je preminuo. Godinu dana pre smrti oženio se Miladom, ćerkom češkog inženjera Františeka Nekvasila koji je projektovao stari hotel „Slavija”.
Baveći se istorijskim slikarstvom Kutlik je proučavao srpsku nošnju. To je bio izvrstan podsticaj da, inspirisan našom tradicijom, naslika nekoliko dela kao što su „Čučuk Stana”, „Događaj na Čukur česmi”, „Marko Kraljević ubija aždaju”"
O Kirilu Kutliku i njegovoj „Prvoj slikarskoj i crtačkoj školi” Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti, navodi da njen značaj nije samo u tome što je pokrenuta. I ranije je, kaže, bilo sličnih pokušaja, ali kratkog veka.
–Za razliku od drugih, Kutlik je osnivanju škole pristupio sa dosta veštine, predanosti i znanja i utemeljio ju je sa dalekosežnim posledicama, da bi kasnije prerasla u sistem modernog likovnog i primenjenog obrazovanja. Pored zasluga što je uspostavio neki vid likovne pedagogije u srpskoj sredini, imena slikara koji su učili u njegovoj školi, kao što su Nadežda Petrović, Milan Milovanović, Kosta Miličević, Borivoje Stevanović, Dragomir Glišić, Đorđe Mihailović" govore o njegovom trudu. Oni su njegov najveći spomenik.
U prvom izveštaju o radu škole u Beogradu Kutlik je ovako govorio:
„U Srbiji ima talenata. Srbija je blagoslovena zemlja. Danas stojimo pred drugom izložbom crtačko-slikarske škole, pred godišnjim trudom mojih mladih učenika. I ja osećam veliku moralnu dobit, pri pomisli da je većina od tih učenika, bez ikakve prethodne spreme, kod mene izučila azbuku crtačku.”
Na otvaranju izložbe u Prodajnoj galeriji Beograd bila je i Iva Paštrnakova, potomak Kirila Kutlika, doktorand fakulteta Komensko u Bratislavi. Ona je navela da je u Kutlikovoj zaostavštini u Slovačkoj pronašla dokumenta o njegovoj školi u Beogradu i naglasila da joj je žao što naša publika može da vidi samo Kutlikove radove koji se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, a ne i one iz Slovačke koji ga bolje reprezentuju. Tom prilikom se prisetila svog pretka:
–Niko od nas ne zna tačno zašto je Kiril Kutlik izabrao baš Beograd za svoje mesto boravka i pedagoški rad. On je kao student posetio Srbiju i možda je osećao bliskost prema ovoj sredini. Možda i zato što je njegov otac Bogdan Kutlik, evangelistički sveštenik, rođen u Staroj Pazovi. Dela koja mogu Beograđani da vide su „Ženski portret”, „Scena iz lova”, a tu su i crteži iz perioda studija u Pragu i iz Južne Tirolije. Oko pet ulja nalaze se u Narodnom muzeju, kao i dva crteža. Slika „Na Čukur česmi” je u Muzeju grada Beograda, a postoji i još jedan rad u Legatu Veljka Petrovića. Voleo je da radi istorijske slike, za diplomski rad naslikao delo „Poslednji trenuci Husove slobode”. Potpisao je i autorske slike za evangelističke crkve, a moguće je i da je radio na ikonostasu u crkvi u Golopku, kod Smederevske Palanke
Iva Paštrnakova kaže da je „njegovo slikarstvo osciliralo na razmeđi značajnih struja slikarstva 19. veka, romantizma i realizma. U poslednjoj fazi svog rada preuzeo je neke postupke impresionizma, kao i simboličnost u duhu secesije. Karakteriše ga interesovanje za socijalne teme i istorijsko slikarstvo. Uz to bavio se žanr scenama, religioznim temama, mrtvim prirodama, pejzažima ilustracijom i slikanjem portreta, a razglednice sa njegovima rešenjima objavljivane su u Srbiji. Uprkos svemu, Kutlik nije stekao značajniji umetnički ugled u Beogradu. Nije bio previše cenjen kod ondašnjih domaćih slikara i kritičara, poput Stevana Todorovića, Mihaila Valtrovića i Đorđa Krstića, sa kojima se često sporio. Ipak, vreme je potvrdilo njegove vrednosti.
Biljana Lijeskić
[objavljeno: 14/12/2008]
