Izvor: Blic, 08.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tek sam počeo da pobeđujem
Tek sam počeo da pobeđujem
Šesnaestogodišnji Petar Marić, učenik drugog razreda harmonike Srednje muzičke škole 'Dr Vojislav Vučković', u klasi profesora Aleksandra Nikolića, osvojio je prvo mesto u juniorskoj kategoriji na Svetskom kupu klasične harmonike (Coupe Mondiale), održanom u norveškom gradu Asker nadomak Osla.
- Kad sam došao tamo, pomislio sam: 'Jao, bože, gde sam ja to došao? Ovo je Svetski kup!' I sama pomisao da odem na takvo takmičenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je predstavljala veliku radost, a kamoli pobeda. Do sada sam imao prilike da se srećem s velikim takmičarima, ali ovo je sam svetski vrh. Još uvek ne mogu da shvatim koliki je to uspeh. Kada su mi saopštili da sam pobedio, nisam mogao da verujem - kaže Petar za 'Blic'.
U Norvešku je otišao nakon domaćih kvalifikacija u Kragujevcu, a osim njega na Svetski kup je otputovalo još četvoro takmičara iz Srbije. U prvoj etapi takmičenja u Norveškoj svirane su barokne kompozicije. Petar je na harmonici dugmetari svirao Baha i Anđelisa, a kada je došao trenutak da se odrede muzičari koji su prošli u drugu etapu, žiri je zbog kvaliteta učesnika iz svih delova sveta odlučio da u sledeću fazu odu svi takmičari. U drugoj etapi Petar je svirao 'Ciganske melodije' Sarasatea, inače pisane za violinu, o kojima mladi muzičar kaže da su 'veoma osećajne i lepe, sa veoma efektnim završnim delom'. I pobedio je. Kao prvak u juniorskoj kategoriji Petar sledeće godine mora da se takmiči u seniorskoj kategoriji, iako bi kao šesnaestogodišnjak imao pravo da se još dve godine takmiči kao junior.
'Pozvan sam da predstavljam našu zemlju sledeće godine u Vašingtonu i takmičiću se u kategoriji seniora. Ne znam da li je iko u ovdašnjoj istoriji uradio tako nešto', kaže ponosno Petar. Samopouzdanje mu ne nedostaje, ali podrška države izostaje - na takmičenje u Asker otišao je zahvaljujući 'Organizaciji srpsko-norveškog prijateljstva'. Na pitanje kakve su mu ambicije, Petar hladno odgovara: 'Ja imam ambiciju da što pre odem odavde. Već imam ponude raznih akademija, poput one iz Saragose od profesora Alberdija Injakija, ili iz Pariza od Maksa Bonea, takođe velikog muzičara i profesora. Stigla je ponuda i iz Londona, iz Rojal akademije od profesora Ovena. Možda ću u Finsku, na Sibelijus akademiju kod Mike Vajrinena.'
Mladi harmonikaš kaže da muzičke uzore nema zato što ljudi imitiraju uzore, želeći da sviraju kao oni. 'Vrlo je malo onih kojima se divim jer uglavnom težim tome da i njih prestignem, a to su već stariji ljudi od 30-40 godina, koji su pobeđivali na svim takmičenjima.'
Petar je već dao nekoliko intervjua, gostovao je na televiziji i radiju, fotografije mu izlaze u novinama... Pitali smo ga i kako na to reaguju devojčice.
'Uvek ima devojčica, ali ništa dugoročno i stalno. Jer, ne može muzičar da stigne da se zaljubi u nekoga i da bude uspešan. To dvoje ne ide zajedno. Muzika zahteva mnogo odricanja. Od mojih neprospavanih noći može da se sastavi nekoliko meseci. Deset, dvanaest sati dnevno vežbanja... U početku sam vežbao manje, a sad već mora čovek da se sasvim uozbilji. Ja jednostavno ne mogu da dozvolim da neko bude ispred mene i samim tim moram mnogo da radim. Jer, rade i drugi. Uostalom, tek sam počeo da pobeđujem.'
Petar svira i u trinaestočlanom orkestru 'Tango juventud', nasledniku 'Bel tanga', u kojem je on koncertmajstor.
'Meni je na prvom mestu solo karijera, a ovo je više relaksacija, da bih što duže tokom dana bio u muzici. Bitno je da dosta vremena provodite u muzici i sa muzikom. Nije samo veliki rad potreban da bi se bio svetski prvak, moraju da se sklope kockice, da imate talenat, predispozicije, glavu dobru i čvrstu, razumete? A talenat bez rada ništa ne znači.'
Milan Vukelić 'Skandali' harmonika
Petar Marić je počeo da svira harmoniku ne tako davno, a danas je, eto, već svetski prvak. Svira na 'skandali' harmonici, teškoj 16 kg i vrednoj 17.500 evra.
'Kad sam bio mali, otišao sam kod druga i uzeo sam mu neku malu rusku harmoniku, a pošto sam levoruk, harmoniku sam okrenuo naopako. Tako sam počeo, a sam sam skupio pare za prvu harmoniku. To je lakše za mene pošto u klasičnoj harmonici imamo baritone u basovima, to je kao desna ruka u levoj, i zbog toga je meni još lakše da sviram levom rukom, a desna se razradi vremenom i velikim radom, pa se može postići i više nego levom.'
