Izvor: Politika, 27.Feb.2014, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skerlić: Nisam ohladio „Top”

Film „Top je bio vreo” snimio sam zgrožen time šta smo napravili deci, ističe reditelj Boban Skerlić pred premijeru na otvaranju Festa

Vladimir Kecmanović je spretno fokus sa filma pomerio na sebe– izjavio je za naš list reditelj Boban Skerlić, povodom tvrdnji koje je Kecmanović izneo pre nekoliko dana u intervjuu za naš list, rekavši da je film izneverio poentu romana.

Boban Skerlić je film „Top je bio vreo” realizovao prema istoimenom Kecmanovićevom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << romanu.

Projekcijom ove ekranizacije, večeras u 19 sati, u Centru „Sava”, počeće 42. Fest.

– Ukoliko je poenta romana da je Sarajevo zaslužilo da bude granatirano, onda film jeste izneverio. Ukoliko je poenta romana da je rešenje konflikata na Balkanu u etničkoj homogenizaciji, onda film jeste izneverio. Roman sam doživeo drugačije: traumatizirano detinjstvo u kome caruju nasilje i strah ne ume iz tog pakla da nađe izlaz, jer izlaza i nema, a za to je tom detinjstvu sve krivo i svi smo mu krivi. I jesmo. Tu poentu romana film nije izneverio.

Skerlić je dodao da je Kecmanović gledao nezavršen film pre godinu i po dana, u nekoj verziji montaže, i da njegove navode više ne želi da komentariše.

Film je realizovan prema scenariju koji je pored Kecmanovića pisao i reditelj Ales Kur. Reč je o drami o odrastanju dečaka u ratu, o njegovoj borbi da savlada ratne strahove. Kada mu roditelji poginu tokom opsade Sarajeva 1994, desetogodišnjak prestaje da govori, a prihvata ga komšinica i neguje kao sina. A kada dečaka izbace iz stana, on sa drugom počinje da luta ulicama gde prerano odrasta.

– Snažno sam na strani detinjstva, pogotovo ovog masakriranog i zaplašenog, ostavljenog bez nade i izlaza. Film sam i snimio, jer sam zgrožen time šta smo napravili svojoj deci – iskren je reditelj koji se u filmu „Do koske” 1997. bavio odrastanjem mladića u Beogradu.

Iako je radnja filma smeštena u Sarajevo tokom građanskog rata, Skrelić nije želeo da se bavi istorijskim kontekstom:

– Zadatak filma jeste da se bavi ljudskim sudbinama, a ne geostrategijom, vizijom ili revizijom istorije ili, daleko bilo, politikom i politikanstvom. To ipak ne znači da se film dešava u vakuumu. Kontekst je jasan, ali ostaje kontekst, a ne tema filma.

Reditelj veruje da će film „Top je bio vreo” pružiti drugačiji ugao gledanja na rat u BiH i ne brinu ga mogući komentari gledalaca, poput „evo, još jednog domaćeg filma o ratu”:

– Masovni mediji pod pokroviteljstvom političke elite se predano trude da ošamute i zaglupe ljude, nudeći im isprazne sadržaje za razbibrigu, zamajavajući ih populističkim besmislicama i podvaljujući im fingirane sukobe ili žrtvenu jagnjad. Nadam se da ima sveta koji je spreman da rizikuje, da ima stav, da uđe u dijalog sa umetničkim delom, da bude uznemiren. Ovo i nije film o ratu, iako se dešava u ratu. Ovo je melodrama o unakaženom detinjstvu.

Film je realizovan u produkciji „Drina filma” iz Republike Srpske i srpskog „Balkan filma”, a glavne uloge tumače: dečaci Stanislav Ručnov i Muhamed Dupovac, Anita Mančić, Slavko Štimac, Nikola Đuričko, Milica Mihajlović, Mira Banjac i Bojana Maljević. Snimanje „Topa” završeno je 2011, a razlog čekanja na premijeru, reditelj obrazlaže postojanjem samo jednog problema – novca:

– Obećanja koja je producent dobijao nisu ispunjavana tako da je proces postprodukcije u dugačkim periodima bio sasvim zaustavljen.

Skerlić, čiji će film u bioskopima biti prikazivan tek od jeseni, trenutno u BDP-u postavlja dramu „Kad su cvetale tikve”, po romanu Dragoslava Mihailovića, priči koja ga provocira godinama:

– Reč je o kapitalnom delu domaće književnosti, koje je takođe smešteno u sasvim precizan politički i društveni kontekst, a o čijoj sudbini je inicijalno politika najneposrednije odlučivala. Ono što je univerzalno i svevremensko u tom romanu i komadu jeste motiv kvarenja čoveka. Kako se, dakle, čoveku duša zagadi? Kada postaje bezobziran? Kud mu se izgubi empatija?

----------------------------------------------

Prodato više od 70.000 karata

U narednih deset dana, u pet bioskopskih sala u kojima se održava 42. Fest biće prikazano 75 filmova. Gosti festivala biće reditelji Patris Lekont („Obećanje”), Stiven Frirs („Filomena”), Fedor Bondarčuk („Staljingrad”), Kristof Gans („Lepotica i zver”), glumac i koscenarista „Filomene” Stiv Kugan, kao i glumac i reditelj Rejf Fajns koji će predstaviti novi film „Nevidljiva žena”. 

Do sada je prodato više od 70.000 karata, saopštili su organizatori. Miljenik publike, za sada, jeste „Grand Budapest Hotel” Vesa Andersona, koji je poneo titulu prvog rasprodatog filma, a najverovatnije će biti rasprodata i projekcija filma „Nimfomanka” Larsa fon Trira.

Ivan Aranđelović

objavljeno: 28.02.2014.

Nastavak na Politika...

Akter: Film "Top je bio vreo" - o ljudima i o zlikovcima