Izvor: Večernje novosti, 16.Okt.2013, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahranjen slikar Bora Iljovski
JEDAN od najznačajnijih srpskih, nekad i jugoslovenskih umetnika Bora Iljovski (1942-2013) preminuo je 14. oktobra u Beogradu posle duge i teške bolesti, a u sredu je u prisustvu prijatelja i poštovalaca sahranjen na beogradskom Centralnom groblju. Iljovski je spadao u red najdoslednijih i najoriginalnijih slikara u Srbiji u drugoj polovini 20. veka. Dobitnik malobrojnih, ali uglednih priznanja, Iljovski je na umetničkoj sceni bio prisutan gotovo pet decenija, ostavši dosledan osobenoj autorskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << poetici koju je izražavao apstraktnim slikama, crtežima, akvarelima i kolažima. Bez prethodnika i naslednika ostavio je dubok i neizbrisiv trag na domaćoj kulturnoj sceni. Rođen je u Egejskoj Makedoniji, a nakon okončanja građanskog rata u Grčkoj 1949. s ostalim izbeglicama biva prinudno iseljen u Poljsku. U Beograd dolazi 1956, gde i završava Akademiju za likovne umetnosti 1968. u klasi profesora Đorđa Bošana, kod koga pohađa i specijalni tečaj kao jedini student u klasi. Rana dela ovog umetnika stilski su bliska krugu beogradske nove figuracije koja svoju neposrednu inspiraciju crpi iz atmosfere urbanog okruženja, ikonografije masovnih medija, kao i amblematike proizvoda za svakodnevnu upotrebu. Za razumevanje stvaralačkog opusa Bore Iljovskog značajan je period eksperimentisanja s trakama od različitog materijala. U početku su to trake od drveta i kartona kojima umetnik najpre manipuliše u prostoru, da bi ih potom uz upotrebu tehnike kolaža smestio na površinu slike i konačno transponovao u samo telo slike kao motiv. Po rečima samog umetnika, one su ključni motiv za razumevanje njegovog opusa. Tokom osamdesetih godina, motiv traka biće zamenjen oblom formom, a ritam koji se u dotadašnjim kompozicijama ostvarivao sudarom kolorističkih vrednosti i različitim usmeravanjem pravaca bojenih traka ostaće prepoznatljiv i u kasnijoj fazi njegovog stvaralaštva. Krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina nastaju najznačajnija dela ovog umetnika: to je i vreme njegove pune afirmacije na jugoslovenskoj sceni, što potvrđuje i izbor za jugoslovenskog predstavnika na 41. Bijenalu u Veneciji 1982. godine.
Nastavak na Večernje novosti...
