Izvor: Blic, 08.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbor po srodnosti
Izbor po srodnosti
Kada danas izlazimo na izbore, uzmimo: ove nastupajuće, to više nije pitanje potrebe, nego iskazivanje volje. Do pre pet godina, izbori, onakvi kakve smo tada imali, bejahu gotovo utopijske akcije usmerene na svrgavanje jednog totalitarnog režima. Kada smo se, dakle, kao građani željni promena, no ne nužno i partijski opredeljeni ljudi, povlačili po ulicama i trgovima, javnim i polujavnim mestima, kada smo držali govore, agitovali, vikali – bilo je to >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stoga što je tako nalagalo elementarno osećanje ljudskosti. U zemlji u kojoj su na snazi bili represivni zakoni, građanski otpor jeste moralna obaveza.
Sada više nije tako. Štagod mislili o društvu u kome živimo, ono više nije potpuno nepristojno; nije, doduše, ni sasvim pristojno, no u toj sredokraći između potpune samoizolacije i još nedosegnute otvorenosti, nahode se mogućnosti bar privida normalnog funkcionisanja nekih vitalnih sistema.
Drugačije rečeno, stupili smo u prostore demokratije.
Nevolja s demokratijom, međutim, počiva u činjenici da nije reč o idealnom ustrojstvu sveta. Svakako jeste o najmanje lošem. No, mi koji smo se grejali na vatri utopije, sada se moramo suočiti sa ugaslim pećima realnosti. To znači da moramo prihvatiti surovu i otužnu činjenicu kako je današnji partijski život usmeren gotovo isključivo na zadovoljavanje grupnih ili ličnih interesa, a da je sav boljitak – tek nusproizvod.
To se najbolje vidi po učešću tzv. javnih nestranačkih ličnosti u partijskim kampanjama. Svesni da je stranački isparcelisano društvo njihov jedini realitet, 'poznati' se uključuju u politički život zarad zadovoljenja izvesnih interesa. Neko to radi sa više, neko sa manje ukusa. I to je sve.
Kada se završe izbori, tek onda počinje istinska realpolitika: biće tada zanimljivo videti ko se dobro opredelio, a ko je ostao van podele političkog plena. Do tada – pledirajmo za malo dostojanstva.
Krtice odasvud
'Dvostruka igra' reditelja Martina Skorsezea
Da je Martin Skorseze miljenče američkih filmskih kritičara videlo se odmah po premijeri 'Dvostruke igre' (god. proizvodnje: 2006. trajanje: 152 min.), jer su se javili višestruki glasovi da je to njegov najbolji film još od 'Dobrih momaka' (1990). Ovo je dvosmisleno priznanje, jer su u međuvremenu nastala barem tri spektakularna filma ('Kazino', 'Bande Njujorka' i 'Avijatičar') sa učinkom ispod očekivanja. U novom filmu (čiji izvorni naslov 'Departed' znači nešto drugo od ponuđenog: nestali, preminuli) Skorseze prati odrastanje dva mlada junaka koji prolaze kroz policijsko obrazovanje, ali se, ciničnom igrom manipulacije, nađu negde oko nevidljive granice između kriminalaca i policajaca.
Taj prvi deo filma je odista impresivan: dečak Kolin Saliven (u upečatljivom tumačenju Mata Dejmona) doživljava inicijaciju, nalik primanju nafore, dobivši dolar od gangsterskog bosa Frenka Kostela (harizmatična uloga Džeka Nikolsona), koji će ga duhovno usvojiti, s namerom da ga pošalje kao krticu na stranu zakona. S druge pak strane, iz policije šalju Bilija Kostigena (izvrsni Leonardo Di Kaprio) da unutar Kostelovog ganga odigra opasnu ulogu krtice.
Nastao po izvanrednom hongkonškom trileru 'Unutrašnja bezbednost' (2002), ovaj Skorsezeov rimejk prebacuje radnju u južni deo Bostona, među Irce koji u gangsterskom podzemlju uživaju posebno poštovanje zbog svoje okrutnosti i maštovitih kriminalnih poduhvata. Našavši se na povlašćenoj podlozi (majstorski scenario Vilijema Monahana) reditelj je načinio baroknu gangstersku operu koja s kreće po predvidljivom modelu. Na žalost, film je pedesetak minuta duži od filma iz Hong Konga, što se u gledalištu primetno oseti. U drugoj polovini film deluje i pomalo zamorno zbog beskrajnih ponavljanja igre 'mačke i miša', a jedini ženski lik, psihijatrica koja stupi u emotivnu vezu sa jednom od 'krtica', nije dobro iskorišćena, kao što se često događalo u filmovima ovog reditelja, kad je reč o ženskim likovima.
|
