Izvor: Politika, 21.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igra snova i nadanja
Večeras na programu jedini domaći film "Sutra ujutru", uručenje nagrada i zatvaranje festivala
Projekcijom filma "Sutra ujutru" Olega Novkovića, jedinog domaćeg predstavnika u takmičarskom programu i uručenjem nagrada, večeras će u Paliću biti zatvoren 13. festival evropskog filma.
Sinoć je u glavnom programu prikazan ruski film "Garpastum" Alekseja Germana Mlađeg, diplomca čuvene VGIK akademije u Moskvi. Ovaj tridesetogodišnji ruski reditelj, čiji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Poslednji voz" prikazan na Festu 2004. godine, iskoristio je u novom filmu latinski termin da bi se poigrao značenjem popularne igre sa loptom, i prikazao život dvojice braće u predvorju početka Prvog svetskog rata, odnosno, dramu rušenja njihovih snova i nadanja.
– Moja generacija preživela je isto što i generacija mladih iz 1914. godine. Rodili smo se u jednoj zemlji koja se raspala nakon revolucije, tako da nismo bili svesni promena koje se dešavaju, isto kao i naši vršnjaci 1914. godine. Dobro se sećam dana kada se raspao Sovjetski Savez. Gledajući iz sobe šta se dešava, moji roditelji su predosećali ono što dolazi, shvativši da počinju promene koje neće proteći bez prolivanja krvi. Meni i mojim prijateljima tada je bilo svejedno, jer su se u našoj zemlji prvi put pojavili koka-kola i strane čokoladice koje do tada nikada nismo imali. Imati te poslastice, bilo nam je važnije nego raspad zemlje – istakao je reditelj German, koji smatra da ovim filmom vraća dug svojoj mladosti i dodaje da ovo nije samo priča o jednom mladiću ili dvojici braće, već o kraju jednog turbulentnog veka, imperiji i Rusiji u kojoj se sve ponavlja.
– U filmu se sažima ideja propadanja jednog i dolaska novog vremena. Pored toga, za mene je bilo najvažnije da prikažem kolosalnu provaliju između mladića i prefinjene dame koja predoseća, shvata i vidi budućnost. U vihoru promena želeo sam da prikažem kako jedna pametna i mudra žena koja jeste svesna svoje tragedije uspeva da zavoli mladića koji nije za nju – objašnjava German i dodaje da je glavna junakinja filma "Garpastum" suština inteligencije doba početka prošlog veka, a da potiče iz Srbije.
German nije prvi reditelj koji je bio angažovan u projektu "Garpastum" čija je realizacija nekoliko puta prekidana i odlagana. On smatra da je u scenariju postojao ogroman potencijal, ali da je bio dosta konfuzno napisan, pa su zbog toga mnogi reditelji odustajali. Nakon prerade scenarija na kojoj je radio zajedno sa producentom, on je bio taj koji je ušao u proces snimanja. German je dodao da želi da snima u Rusiji i da želi da radi na filmovima kojima bi nastavio tradiciju uspešnih ruskih ostvarenja sedamdesetih godina prošlog veka. U tome mu, kako je istakao u susretu sa novinarima, pomaže orijentacija na književnost kraja 19. veka, a ponajviše Čehov.
O filmu "Delikvent" Detleva Buka koji je prikazan u glavnom takmičarskom programu, juče je govorio direktor fotografije Kolja Brant koji je objasnio da je prvobitna ideja bila da fotografija u filmu bude crno-bela. Ekipa filma se ipak odlučila za svedeniji kolorit kako bi na što bolji način prikazali nasilje među mladima u Nemačkoj i uvlačenje maloletnika u kriminal i trgovinu drogom. Vrlo dobra fotografija i jeste jedan od najvećih kvaliteta ovog filma, koji je nemačka kritika pohvalila, a publika ne baš rado gledala.
Vladimir Andrejev, producent filma "Lejdi Zi" Georgija Đulgerova koji je prikazan u takmičarskom programu "Paralele i sudari", podsetio je da su u filmu prikazani problemi tragičnog odrastanja dece bez roditelja i da je ekipa filma želela da prikaže kako deca bez roditelja gledaju na svet potpuno drugačije. U toj angažovanosti oni su i uspeli, jer je "Lejdi Zi" osvojio Glavnu nagradu na Sarajevskom festivalu prošle godine i priznanje kritike Fipresci u programu "Panorama" ovogodišnjeg Berlinskog festivala.
Andrejev je istakao da je u Bugarskoj vrlo loša situacija u prikazivačkoj delatnosti, jer u odnosu na 3.000 bioskopa koliko ih je bilo 1990. godine, danas radi samo 150. On je dodao da situacija u Srbiji i nije toliko loša, jer dok u našim bioskopima neki filmovi beleže posete od milion ili pola miliona gledalaca, rekordna poseta u bugarskim bioskopima iznosi samo 20.000 posetilaca!
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 21.07.2006.]
