Izvor: Politika, 14.Sep.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avantura zvana život
Sećanje: Klod Šabrol (1930-2010)
Nema više energičnog, temperamentnog i lucidnog Kloda Šabrola, francuskog, evropskog i svetskog filmskog autora koji je još za života postao legenda.
Sam svoj gospodar, snimio je više od 70 filmskih i televizijskih dela sa vrsno izgrađenim likovima, prikazima života u provinciji, među buržoazijom, sa iracionalnim međuljudskim odnosima i misterijom koja se razrešava uz važnu moralnu poruku. To ga je činilo jednim od najplodnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evropskih autora trilera i detektivskih filmova, reditelja čiji su filmovi mnogima bili uzor, osvajajući sa lakoćom i publiku koja mu je bila verna i koja ga je obožavala.
Nekadašnji član kritičarskog kružoka Anrea Bazena, koji se tokom pedesetih godina 20. veka okupljao oko časopisa „Cahiers du cinema”, Klod Šabrol je sa svojim prvim filmom „Lepim Seržom” postao zapravo začetnik francuskog Novog talasa otkrivajući svetu jedan sasvim drugačiji pogled na život, život u realnosti i svakodnevici.
– Uživam u praćenju ljudskih bića dok prolaze kroz avanturu zvanu život. Međutim, problem je u tome što ovakve stvari malo interesuju bioskopske gledaoce, pa onda pribegavam trikovima. Smislim intrigantnu situaciju u koju smeštam ljudske odnose i sve to upakujem u zaplet koji privlači gledaočevu pažnju. Otuda toliko mnogo krimi i detektivskih priča u mojim filmovima. Publika se za njih lako vezuje, a ja se u pozadini bavim ljudima i ljudskim greškama – izjavio je Klod Šabrol prošle godine u intervjuu za „Politiku”, jednom od mnogih koje je tokom protekle dve decenije davao za naš list.
Bilo je to u Berlinu, u februaru 2009, na festivalu na kojem mu je svečano bila uručena „Zlatna kamera”, nagrada za životno delo kojom je obeleženo pola veka njegove karijere, započete filmom „Lepi Serž”, a završene sa „Belami” koji je, uz Šabrolovu saglasnost, bio ekskluzivno prikazan na prošlogodišnjem novosadskom Sinema siti festivalu.
– Mišljenja sam da preteruju što me upoređuju sa Alfredom Hičkokom. Hičkok je bio izuzetan reditelj. Kada govorimo o liniji uticaja, onda je možda tačnije reći da ja trpim uticaje Frica Langa, a trpeo ih je i Hičkok. Dakle, linija uticaja nam je ista, odgovarao je Šabrol na česta pitanja da li mu smeta to što ga nazivaju „francuskim Hičkokom”, imajući u vidu da je upravo Šabrol, zajedno sa Romerom napisao i najbolju knjigu o ovom legendarnom Britancu.
Naravno, uvek je bio govorljiviji na temu svojih novotalasovskih „saboraca” – Žaka Riveta, Žan-Lika Godara, Fransoa Trifoa, sa kojima je noću gledao filmove da bi posle „ sve do zore, pratili jedan drugog kući po različitim delovima Pariza, sve usput pričajući o viđenom”.
– Naš cilj je bio direktno prikazivanje stvarnosti u filmovima koje smo snimali – govorio je Šabrol o jednoj generaciji francuskih filmskih stvaralaca koji su svojim delima zadužili istoriju svetskog filma. „Danas ljudi koji finansiraju filmove smatraju da je direktno prikazivanje stvarnosti nesiguran, rizičan posao, pa su naklonjeniji pričama u kojima upotrebljavaju specijalne efekte sa kojima žele, na neprirodan način, da nateraju publiku da sanja o stvarima koje ne postoje”, kazivao je on.
– Mrzim poruku koja se na ovaj način šalje – idite u bioskop kako biste na dva sata zaboravili stvarnost. Filmsko stvaralaštvo nije stvoreno zato da bi neko uz njegovu pomoć zaboravljao na svoje probleme! – jedna je od poslednjih poruka nezaboravnog Kloda Šabrola.
Dubravka Lakić
objavljeno: 15.09.2010.
