Izvor: Objava, 01.Jul.2019, 18:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЖОРЖ САНД

Француска књижевница Жорж Санд рођена је у Паризу 1. јула 1804, као Амандин Аурор Лисил Дипен, али је у четвртој години отишла у Ноан код баке са мајчине стране, након трагичне смрти оца, по занимању војника. Ту је провела детињство, са двогодишњом паузом због школовања у самостану. Након бакине смрти, 1819, вратила се у Париз. Са деветнаест година удала се за барона Казимира Дидевана, али тај брак није био срећан и завршиће се разводом.

Први роман написала је 1830, заједно са Жилом Сандоом, а њен први самостални роман, објављен под псеудонимом Жорж Санд, изашао је 1832. Након развода, у Паризу живи независно, и потпуно се посвећује књижевности.

Необуздано осећање изражава не само у романима, него и у приватном животу, који је био прилично буран, нарочито у младости. Љубавна веза са Жилом Сандоом, прва је у низу њених сентименталних авантура. У Француској и Европи тога доба оставила је дубок траг, не само у култури и књижевности, већ и својим начином живота. Своје сународнике скандализовала је ексцентричним стилом живота и облачења - често се облачила као мушкарац како би могла да се мота по Паризу, у којем је женама било забрањено ношење панталона, осим за време карневала, а око себе је сакупљала љубавнике млађе од себе и то славне, као што је писац Алфред де Мисе или композитор Фредерик Шопен. Због тога је била жестоко критикована за живота, али и цењена, нарочито од стране славних књижевника, њених савременика, као што су Балзак, Виктор Иго и Флобер.

Након бројних авантура,Жорж Санд се повукла на породично имање у Ноану, где је живела мирнијим животом и где су је посећивали многи пријатељи из њене бурне прошлости. Тамо је и преминула 8. јуна 1876. у 72. години.

Њено богато књижевно дело у почетку је сентименталног надахнућа ("Индијана", 1832; "Лелија", 1833), затим социјалног ("Консуело", 1842-1843), па сеоског ("Ђавоља бара", 1846; "Наход Франсоа", 1849; "Мала Фадета", 1849).

Била је борац за еманципацију жене, за њено право на љубав, а у својим делима оштро је нападала лицемерје и тиранију друштвених конвенција.