Izvor: Politika, 31.Avg.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Merkelova ublažava stavove
Izjava nemačke kancelarke u Ljubljani otvara više prostora za dobijanje statusa kandidata do kraja godine nego što je to izgledalo tokom njene posete Beogradu, ali se generalno nemački stav ne menja, kaže Ognjen Pribićević
Prašina koju je podigla Angela Merkel, nemačka kancelarka, u Beogradu svojom izjavom da Srbija treba da ukine paralelne strukture na severu Kosova i Metohije, kao da se sada, posle njene posete Ljubljani, donekle sleže. Izjava posle sastanka sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slovenačkim premijerom Borutom Pahorom da se „rešavanju problema na Kosovu može prići postupno” kao i da „svaka strana mora malo da se pokrene” u Beogradu je dočekana kao znak da Nemačka ipak nije toliko „tvrda” kao što se to mislilo u prvi mah i da perspektiva za dobijanje statusa kandidata nije sasvim zatvorena.
Da li je zaista reč o ublažavanju nemačkog stava ili samo o preciziranju onoga što je rekla u Beogradu?
Nova izjava Merkelove, kako kaže Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, predstavlja veliki korak unapred za nas. „Ona otvara više prostora za dobijanje statusa kandidata do kraja godine nego što je to izgledalo tokom njene posete Beogradu. Ta izjava daje novu, vremensku dimenziju celom procesu i mogućnost da se o tome i dalje pregovara. Ali, generalno, nemački stav se svakako neće promeniti”, ocenjuje Pribićević.
Ne dele, međutim, svi ovaj stav. Kako kaže sagovornik „Politike” blizak diplomatskim krugovima u Briselu, Merkelova nije ni mislila da paralelne strukture treba da se ukinu pre davanja statusa kandidata. Uostalom i u Ljubljani je kao primer kako treba rešavati konflikte na Balkanu navela postizanje dogovora između Slovenije i Hrvatske o arbitražnom postupku za rešavanje pitanja granica za šta je trebalo dve godine.
Naš sagovornik podseća na to da Evropska komisija ne odlučuje o statusu već konačnu odluku donose sve zemlje EU. „Štefan File, evropski komesar za proširenje će da dokazuje da postoji napredak, a Miroslav Lajčak i Robert Kuper, koji pregovaraju oko Kosova će zatezati, jer žele maksimum ustupaka od Beograda”, kaže „Politikin” izvor.
Nemačka kancelarka ni u Sloveniji nije propustila priliku da istakne evropsku perspektivu Srbije. Uostalom, kako je rekla, tokom njene posete Beogradu „predsednik Boris Tadić osetio je da Evropa i Nemačka imaju interes za članstvo Srbije u EU”.
Ako je na tom evropskom putu krajnji cilj da Srbija prizna Kosovo onda, kako ukazuje naš sagovornik iz Brisela, zahtevi za pronalaženje prihvatljivog rešenja nose zametak priznanja.
Vaclav Klaus, predsednik Češke, sa kojim se pre nekoliko dana sreo srpski predsednik Boris Tadić, od onih je koji smatraju da Srbija ne bi smela da se uslovljava na putu ka EU. Glas „za” Srbiji daje i austrijski vicekancelar i šef diplomatije Mihael Špindeleger koji bi želeo da Srbija još ove jeseni zvanično dobije status kandidata za prijem u EU. „Da je sve u našim rukama odgovor bi bio ’da’. Za to je potreban dogovor svih 27 država članica EU”, objasnio je on u izjavi bečkom dnevniku „Kurir”.
U pokušaj da se iznađe rešenje koje je prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu sve aktivnije se uključuje i Slovenija. Premijer Pahor koji je pre dolaska Merkelove u Ljubljanu razgovarao u četiri oka sa Tadićem u Beogradu, najavljuje svoj predlog za izlazak iz pat pozicije. Slovenija, kako kaže Pahor, u suštini deli poglede nemačke kancelarke o pitanju Kosova, ali „na nešto detaljnije promišljeni način nego što je to Merkelova predstavila u Beogradu”. On, međutim, za sada ne želi da otkrije javnosti detalje svoje ideje koju je već izložio Tadiću tokom četvoročasovnog razgovora „o nekim važnim pitanjima bezbednosti”, a koju je predstavio i u Berlinu i u Vašingtonu. Namerava da se sastane i sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.
Slovenački predsednik Danilo Tirk, pak, smatra da je još prerano reći kako će se zahtevi iz EU za ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova odraziti na status kandidata za Srbiju. On kaže da je Merkelova dala Srbiji mudar savet jer paralelne strukture ne pomažu nikome.
Pahorovo angažovanje, prema rečima Pribićevića, ukazuje na želju Slovenije da se pozicionira kao nekakav medijator u pregovorima sa Prištinom. „Ona je i ranije pokušavala da ima tu ulogu. Ta uloga može da bude i pozitivna. Slovenija kao zemlja bivše Jugoslavije ovaj teren jako dobro poznaje. U tom smislu treba shvatiti njegove reči ’promišljenije nego što je to Merkelova rekla’. Slovenija ima jako dobre pozicije u Nemačkoj, a njihove pozicije kao pregovarača su jače nego nekog drugog zbog toga što su oni priznali nezavisnost Kosova. Znači, ne može im Nemačka pripisivati nekakvu pristrasnost u našu korist, što bi bilo najopasnije u ovom trenutku”, kaže bivši ambasador Srbije u Berlinu.
Ima mišljenja i da je cela priča oko strogosti Merkelove prenaglašena, a da se iza toga krije predizborna nervoza političkih aktera u Srbiji. Jer, Beograd je manje-više prihvatio sve zahteve u vezi sa Kosovom samo je pitanje kako to saopštiti biračima. Kako kaže naš sagovornik iz Brisela, Merkelova je poručila Tadiću da predstojeći izbori ne bi smeli da budu izgovor za to da se sporna pitanja sa Prištinom sporo rešavaju.
J. CerovinaB. Čpajak
--------------------------------------------------------------------------
Mogu li Srbi opstati bez svojih institucija
Radenko Nedeljković i Rada Trajković (Foto Tanjug/ Foto Ž. Jovanović)
Kosovska Mitrovica – Nedavni zahtev nemačke kancelarke Angele Merkel prilikom posete Beogradu da se ukinu navodne paralelne strukture na severu Kosova, ali i izjava Doris Pak, šefice delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, da paralelne strukture moraju biti uklonjene, različito se tumače na teritoriji Kosova i Metohije. I dok jedni kao Rada Trajković, direktorka nevladine organizacije „Naša Srbija” (i direktorke Doma zdravlja u Gračanici) koji radi po sistemu Republičkog ministarstva zdravlja, smatraju da institucije Srbije treba „postepeno gasiti uz podršku međunarodne zajednice” dotle Radenko Nedeljković načelnik kosovsko-mitrovičkog okruga ocenjuje da bi to bilo pogubno za Srbe i dovelo bi do iseljavanja.
Ukidanje paralelnih institucija, kaže Trajković, znači sprovođenje decentralizacije po sistemu plana Martija Ahtisarija s tim što bi se decentralizacija na severu Kosova sprovela tako da bi „sever dobio više nego ostale sredine”:
„Ukidanje paralelnih institucija na Kosmetu treba da bude odgovorno razmatrano uz podršku međunarodne zajednice. Srbi sa Kosova i Metohije moraju da rešavaju svoja pitanja s tim što bi trebalo da naprave autonomiju unutar Kosova, ali tako da obezbede komunikaciju i sa zvaničnim Beogradom i sa Prištinom”, kaže za „Politiku” Rada Trajković.
Za razliku od nje Radenko Nedeljković za „Politiku” ističe da potpuno ili postepeno ukidanje takozvanih paralelnih institucija ima za cilj iseljavanje preostalog srpskog življa sa vekovnih ognjišta, a što se u praksi i pokazalo:
„Činjenica je, da gde nema institucija Srbije nema ni Srba. Očigledno da ni Merkelovoj ali ni delu međunarodne zajednice nije cilj realizacija decentralizacije već integracija u sistem kosovskih institucija, odnosno potpuno iseljavanje Srba sa severa”, kaže Nedeljković.
B. Radomirović
objavljeno: 01.09.2011.
