Izvor: VOA, 09.Maj.2020, 23:29

Na Dan pobede: Koji elementi fašizma i danas žive i imali ih u Srbiji?

Na Dan pobede: Koji elementi fašizma i danas žive i imali ih u Srbiji?

Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope ove godine se obeležavaju skromnije nego prethodnih godina, zbog epidemije koronavirusa, koja je još u toku u mnogim državama Evrope. I dok zvaničnici u Srbiji šalju poruku da je cilj državne politike članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih dana, a posebno nakon  incidenta ispred Skupštine Srbije u petak, preko provladinih medija pljušte optužbe na račun opozicije i nekih njenih lidera zbog navodnog fašizma.Da li je Dan pobede nad fašizmom slučajno i Dan Evrope, koliko je ta pobeda značajna za ujedinjenje kontinenta, koliko je fašizam zaista pobeđen a koliko se vraća i ima li ga na političkoj sceni Srbije, ili je reč o svojevrsnoj devalvaciji termina fašizam u dnevnopolitičkim trvenjima, pitanja su koja je Glas Amerike postavio svojim sagovornicima. Ideali antifašizma utkani u temelje Evrope - da ili ne? Profesor Filozofskog fakulteta u penziji Žarko Korać, ocenjuje za Glas Amerike da ne može biti slučajno to što je Dan pobede nad fašizmom ujedno i Dan Evrope. "Današnja Evropa je nesamisliva bez pobede nad fašizmom i ako se u jednom trenutku činilo da je to samo jedna istorijska činjenica i da se danas Evropa više ne može vratiti u taj period, bojim se da poslednjih godina vidimo stvari koje u najmanju ruku dovode to u sumnju", kaže Korać i skreće pažnju na dobre izborne rezultate ekstremno desnih stranaka u nekim državama Evrope, mada i na činjenicu da ni jedna umerenija stranka sa njima ne želi da formira vlast, već da pre bira čak i formiranje slabih, manjinskih vlada. Korać ukazuje na potrebu da se pogleda suština fašizma i nacizma. "Pri tome mislim na rasizam, potpuno odbacivanje jednakosti ljudi i njihovih prava, zanemarivanje čitavog korpusa ljudskih prava, ukidanje parlamentarne demokratije, kult vođe i ekstremni nacionalizam, koji je doveden do tačke koja je izvan zdravog razuma". Međutim, istoričar Srđan Milošević, ocenjuje da je zanimljivo, "ali nije neobično", to da u doživljajima građana neretko srasta Dan pobede i godišnjica potpisivanja Šumanovog sporazuma (1950), "pa se često misli da je Dan Evrope 9. maja zbog toga što je tada pobeđen fašizam". "To je gledište sa pomalo naglašenim optimizmom, jer polazi od stanovišta da su vrednosti i ideali antifašizma čvršće ukorenjeni u Evropi nego što stvarno jesu. Evropa je požurila da pobedu nad fašizmom zameni pomirenjem, što je bio razuman izbor". "Pitanje je jedino da li se tokom vremena dogodilo da je značaj pobede nad fašizmom, bez kojeg ne bi bilo moguće ni takvo pomirenje, na neki način pao u drugi plan", kaže Milošević i naglašava da su pobeda i pomirenje podjednako važni - pobeda nad fašizmom i pomirenje zasnovano na idealima koji su suprotnost fašizmu. Međutim, kada je reč o Srbiji, tu su i istorijske i aktuelne okolnosti drugačije, navodi Milošević i podseća da je rat u Jugoslaviji trajao do 15. maja, pošto su "šarolike grupe kolaboracionista" odbijale da se predaju snagama Narodne oslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ): "Pobeda NOVJ značila je trijumf pokreta koji je sebe definisao kao antifašistički, a sam antifašizam postao je zajednički naziv za korpus vrednosti koje su podrazumevale slobodu, bratstvo i jedinstvo, ravnopravnost ljudi, naroda, polova - uopšte jedan korpus humanističkih vrednosti. Ostavićemo po strani priču o karakteristikama posleratnog političkog sistema, jer će malo ko reći da je sistem bio prihvatljiv bez ostatka. Ali temeljne vrednosne orijentacije bile su veoma dobro postavljene", kaže Milošević. Boško Obradović, lider Srpskog pokreta Dveri, koga politički protivnici iz vladajućih struktura, kao i provladini mediji posebno poslednjih dana listom napadaju zbog navodnog fašizma, kaže za Glas Amerike da je današnji dan "izuzetno važan događaj i praznik za srpski narod, jer je srpski narod jedan od velikih antifašističkih naroda u Evropi". "Naša istorija baštini čak dva antifašistička pokreta otpora, koja su delovala za vreme Drugog svetskog rata", ocenjuje Obradović i podseća da je dan ranije, 8. maja, bila godišnjica kada je "đeneral Draža Mihajlović izašao na Ravnu goru kao jedan od prvih ustanika u okupiranoj Evropi pod nacizmom". To, kao i to da su neki gradovi u Srbiji postali prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi, "govori o tome koliku je žrtvu podneo i koliku hrabrost pokazao srpski narod u borbi protiv fašizma i da sa pravom predstavlja jednog od veoma važnih delova antifašističke savezničke koalicije u Evropi", smatra Obradović. Fašizam danas Žarko Korać se protivi tezi da se istorija nikada ne ponavlja i poziva da se pogleda šta je uopšte dovelo do nastanka fašizma i nacizma. "Danas kada one formalno ne postoje u Evropi teško će neko sebe nazvati fašistom ili nacistom, a sasvim je sigurno da elementi tih ideologija danas jačaju u Evropi, na političkoj sceni. I to bi trebalo na današnji dan da bude glavna pouka. Pojave kakve su rasizam, kult vođe, negiranje osnova parlamentarne demokratije, preziranje korpusa ljudskih prava, ekstremni nacionalizam - te sve stvari nisu poražene. Jesu bile u jednom trenutku poražene, ali nisu nestale. Svaka zemlja će morati da na to odgovori", kaže Korać, koji je bio potpredsednik Vlade Srbije u vreme premijera Zorana Đinđića, ocenjujući da su se  pojavom Miloševića elemeti te ideologije "vrlo jasno pojavili", kao i da je danas vladajuća stranka nastala iz stranke kojoj su upravo bili svojstveni ti elementi. Srđan Milošević takođe ocenjuje da se slom socijalizma i Jugoslavije "odigravao na temelju revivalizma ideologija i politika koje su poražene u Drugom svetskom ratu". "To nije cela priča, ali je njen važan deo. Posle odlučnog odbacivanja antifašističke borbe, kristalisala se tendencija nacionalizovanja antifašizma i njegovo svojatanje sa izrazito nacionalističkih pozicija, što je ideološko drveno gvožđe ili okrugli kvadrat. Poplava tog nacionalnog antifašizma dovela je do bizarnog međusobnog optuživanja svih od strane svih za fašizam, sve do takvih trivijalija da reakcionarne političke organizacije za fašizam optužuju LGBT aktiviste. U tom smislu može se reći da je fašizam postao etiketa bez sadržaja", objašnjava Milošević i dodaje: "Međutim, stvar je znatno jednostavnija: fašizam (kao rodni pojam koji obuhvata više ekstremno desnih ideologija) je neodvojiv (pojedinačno ili u kombinaciji) od nacionalizma, rasizma, klerikalizma, ekstremnih političkih stavova, neprihvatanja ravnopravnosti i, razume se, kapitalizma, naročito onog 'domaćinskog', nacionalnog. U Srbiji smo danas svedoci da se fašizam poteže za obračun koji meni najviše liči na svađu u porodici. Vladajuće strukture i deo opozicionih partija sadrže elemente u političkim idejama (teško je govoriti o nekakvim ideologijama) i ponašanju koji se mogu okarakterisati kao fašistoidni. To je, po mom shvatanju, van svake sumnje". Boško Obradović odgovara na učestale napade vlasti da je njegovo delovanje fašističko, kao i da je on sam fašista. "Ono što posebno želim da istaknem jeste da su te antifašističke tradicije srpskog naroda u samom temelju ideologije Srpskog pokreta Dveri i da mi sebe doživljavamo kao antifašistički politički pokret", kaže Obradović. Za optužbe da je fašista kaže da su "jedna od najvećih uvreda". "Naš narod kome pripadamo i država su stradali od fašizma i nacizma i ja sam to rekao, i to i radim, svakoga ko me tako nazove ja ću pozvati da na sudu dokaže te svoje besmislene stavove i da naravno plati kaznu za izgovaranje takvih sramnih kleveta i etiketa koje veze nemaju sa istinom", kaže lider Dveri, ocenjujući incident ispred Skupštine u petak kao protest protiv diktature i "jedan demokratski pokušaj da se ukaže na nedemokratski karakter aktuelnog režima u Srbiji". "To je isto jedan čin antifašizma, jer je antifašizam zapravo borba za demokratiju i demokratske vrednosti", naglašava Obradović. Odgovarajući na naše pitanje kako antifašizam Dveri, na kojem insistira, korespondira sa njegovim javnim zalaganjem za promene granica i priključenje Crne Gore Srbiji, Obradović naglašava da u njegovim izjavama nema nikakvih teritorijalnih pretenzija na teritorije drugih država, već da se zalaže za demokratski metod kojim bi se građani tih država na referendumima u nekoj budućnosti opredelili za prisajedinjenje Srbiji. "Dakle, kao što su se na referendumu građani Crne Gore izjasnili da razdvoje svoju državu od Srbije, tako se i na nekom drugom sledećem referendumu te dve nezavisne države mogu spojiti u zajedničku državu voljom građana u obe države", objašnjava on naglašavajući da "mi to nikome u Crnoj Gori ne možemo nametnuti".
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije,   Evropska Unija

Nastavak na VOA...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.