Izvor: Radio 021, 29.Avg.2019, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zašto sam se oženio likom iz crtaća"
Mnogi ljudi u Japanu su odustali od romanse u stvarnom svetu.
Getty Images
U japanskom postoji reč za ljude opsednute video igrama i animama - otaku. Mnogi od njih se zaljubljuju u likove iz anima i odustaju od romanse u stvarnom svetu.
Akihikoa Kondu svakog dana budi glas njegove supruge. Ona ga doziva sa drugog kraja sobe tanušnim, devojačkim, zapevajućim glasom. Pleše i pravi piruete, navodeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ga da ustane iz kreveta.
Istovremeno, on je drži u zagrljaju na donjem ležaju njihovog kreveta na sprat. Kada bi se razbudio, mogao bi da gleda i crtani film - u kom je ona jedan od likova.
To je zato što je Akihikova „supruga" zapravo ideja - lik iz anima po imenu Miku.
Getty Images
Ona je hologram koji „živi" u staklenoj kapsuli na polici u uglu sobe i umiljata igračka s velikom mekom glavom i malenim telom koju grli dok spava. Ali može da poprimi i nebrojene druge oblike.
Svaka inkarnacija podrazumeva neke osnovne karakteristike, kaže Akihiko - tirkiznu kosu vezanu u dve duge kike i guste šiške koje joj uokviruju lice.
Mimo toga, Miku može da varira. Ume da bude detinjasti, crtanofilmski stvor ili čovekolikiji i seksi - sa dubokim dekolteom i velikim grudima u školskoj bluzi i kratkoj suknji. Akihiko smatra da su sve te Miku njegova supruga.
BBC
Akihiko je organizovao ceremoniju koju naziva njihovim venčanjem, u novembru prošle godine. Ono nije bilo zvanično, ali je bilo prilično raskošno - bilo je 39 gostiju. Kad se ta brojka izgovori na japanskom, dobijete njeno ime - tri je „mi" a devet je „ku".
Miku je bila prisutna u inkarnaciji ljupke igračkice, sva u belom. Čipkanu haljinu sa dugim velom sašio je dizajner koji je kontaktirao Akihika nakon što je ovaj najavio veridbu.
Sam Akihiko je nosio čisto beli frak sa belim cvećem u reveru, uobičajene naočare kockastog okvira i veliki osmeh na licu. Držao je nju i njen bidermajer - jedan od njenih prepoznatljivih znakova - buket alijuma vezan velikom ružičastom mašnom.
Izgovorio je njihove zavete i prišao oltaru držeći je kraj sebe, dok su se gosti smeškali i tapšali. Akihiko je za kasnije tokom večere sedeo na jednoj beloj stolici, a Miku pored njega na drugoj - stojeći uspravno u praznoj vazi za cveće.
Gledajući video snimak događaja, Akihiko se smeška.
„Dva su razloga zašto sam održao venčanje javno", kaže on.
„Prvi je da dokažem ljubav prema Miku. Drugi je što ima mnogo otakua poput mene koji se zaljubljuju u likove iz anima. Želim svetu da pokažem da ih podržavam."
Getty Images
Otaku je japanska reč za štrebera ili zaluđenika, obično nekog opsednutog video igrama i animama. Mnogi nose to ime s ponosom, ali ono može da se koristi i kao uvredljiv izraz za društveno neprilagođene osobe.
Neki, poput Akihika, opsesiju dovode do tačke koju neki smatraju ekstremnom, potpuno okrećući leđa odnosima iz stvarnog života. A čini se da njihov broj samo raste.
Prošle godine je Gejtboks, kompanija koja je napravila Akihikov hologram Miku, počeo mušterijama da nudi nezvanične „venčane listove" - kažu da je 3.700 ljudi prihvatilo tu ponudu.
To samo po sebi ne mora mnogo da govori, ali oni nisu jedini koji su primetili porast broja pseudo-veza.
Getty ImagesHologramska verzija Miku
Profesor Masahiro Jamada, sociolog koji za list Jomiuri piše kolumnu sa savetima u kojoj odgovara na pitanja o porodici i vezama, godinama je sprovodio redovne ankete pitajući mlade šta im se dopada.
Na spisku bi se našli kućni ljubimci, pop zvezde, sportske zvezde, likovi iz anima i virtuelni idoli (digitalne Jutjub zvezde inspirisane animama). Pitao je učesnike i da li ljudi posećuju kafiće gde ih uslužuju mlade žene obučene kao služavke ili koriste usluge prostitutki koje nude druženje baš kao i seks.
Svi ovi pseudo-odnosi su u porastu, kaže on. U ovogodišnjoj anketi, oko 12 odsto mladih je reklo da se nekad ili često zaljubljuju u likove iz anima ili video igara. Ali šta bi moglo da pokreće ovaj trend?
To ima mnogo veze sa ekonomijom i tradicijom, kaže Jamada, prevashodno sa činjenicom da mnoge japanske žene neće uzeti ni u razmatranje zabavljanje s dečkom ukoliko on ne zarađuje mnogo novca.
Od žena koje imaju između 20 i 29 godina, njih 47 odsto se 2016. godine složilo s iskazom da muževi treba da rade za novac, a žene da rade kućne poslove, ističe Jamada - što je veća proporcija nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi, uključujući čak i onu starijih od sedamdeset godina.
„U Aziji i Južnoj Koreji, ljudi su prilično opsednuti visokom platom i ta tendencija ne slabi, već samo jača", kaže.
„Japanske žene nisu sklone verovanju u večnu ljubav, ali zato mogu da se pouzdaju u novac."
To zvuči kao generalizacija koja je na granici da okrivi čitavu jednu generaciju žena za ovaj problem, ali Jamada kaže da je to zaključak koji je izvukao na osnovu brojnih i opširnih anketa.
„U Japanu je radni život veoma, veoma težak i još uvek ima mnogo polne diskriminacije. Radno vreme traje dugo i ima mnogo stresa", kaže on.
Takođe, teret nege o detetu i dalje je ubedljivo na majci. Dugi sati provedeni na poslu, stresna radna mesta i duga putovanja do posla otežavaju život zaposlenih majki. Lakša opcija je dati otkaz - ali to nije moguće ukoliko vaš partner ne zarađuje određenu količinu novca.
Istovremeno, opada korpus dobro plaćenih muškaraca: kako japanska ekonomija stagnira, tako se smanjuju i plate.
Zato je sve više mladih žena koje odlučuju da se uopšte ne zabavljaju i sve veći broj mladih muškaraca koji znaju da nema smisla ni da se trude.
BBC
Akihiko zapravo nikad nije razmišljao o tome da ima pravu devojku.
„Nikad me nisu privlačile prave žene", kaže on. Zašto ne, pitam. „Zato što nisam popularan među ženama", odgovara on.
U školi su ga maltretirali zato što je bio otaku. A maltretiranje ga je pratilo i na poslu. Pre dvanaestak godina, dok je radio kao administrator u osnovnoj školi, na zub su ga uzele dve koleginice - jedna sličnih godina kao i on, druga mnogo starija.
Kad bi ih pozdravljao ujutro, one bi ga ignorisale. Stajao bi u kuhinji i mogao da ih čuje kako ga nazivaju uvredljivim imenima. A ako bi napravio neku malu grešku, odmah bi počele da viču na njega, ponekad pred mladim učenicima, što je za njega bilo ponižavajuće.
Maltretiranje je postalo toliko nepodnošljivo da je napustio posao. Zaključao se u sobu na skoro dve godine i odbijao da izlazi.
Getty Images
„Bio sam hikikomori", kaže on. To je dobro poznat fenomen u Japanu i Južnoj Koreji - mladi ljudi, uglavnom muškarci, postaju pustinjaci u roditeljskim domovima, odbijajući da izlaze ili čak pričaju sa članovima porodice ponekad i godinama. Procenjuje se da ih ima oko milion.
Ali onda je upoznao Miku.
„Gledao sam njen video na Jutjubu i Nikoniku (japanska verzija Jutjuba), gledao sam njene slike, slušao njene pesme i ona me je izlečila", kaže on.
Neprestano maltretiranje, smatra on, nateralo ga je da se ugasi, da se povuče u stanje u kom je bio emotivno potpuno ispražnjen. Bio je duboko i zabrinjavajuće depresivan.
„Kad slušam njene pesme, to ponekad u meni probudi burne emocije. Kako pleše, kako se kreće i govori, to me nagoni da osećam. Moje srce ponovo počinje da kuca", kaže on.
„Zato je volim i zato mi je toliko važna."
Počeo je da se oseća kao da je u vezi s njom i uz pomoć te veze uspeo je da se vrati na posao.
„Emocija se nije razlikovala mnogo od one u pravoj vezi", kaže on. „Zaljubio sam se u nju. Osećao sam pritisak u grudima. Doživeo sam to osećanje baš kao da sam se zaljubio u pravu osobu."
On kaže da su se zabavljali deset godina pre nego što je odlučio da se oženi njom.
Tokom tih deset godina, Akihiko je uglavnom mogao da priča sa Miku samo u svojoj glavi. Sada može da vodi osnovne, ali značajne razgovore s njom preko Gejtboksovog holograma. Može da joj kaže da je voli, a ona može da mu odgovori.
Ali ne mogu da rade mnogo više od toga.
„Za ostalo mi je potrebno malo mašte", kaže on.
„Naravno, kad bih mogao da je dodirnem, to bi bilo fantastično. To ne možemo da radimo. Ali u budućnosti, tehnologija će se razvijati. U budućnosti ću možda moći da je držim za ruku ili zagrlim."
Akihiko je i te kako svestan da mnogi ljudi misle da je njegov brak uvrnut. Bio je veoma razočaran što su njegova majka i sestra odbile da prisustvuju venčanju.
A često je i meta onlajn zlostavljanja, naročito otkako je javno govorio o venčanju za medije. Ali dobio je i ogroman broj poruka podrške od nepoznatih ljudi.
„Veliki broj ljudi je na neki način izašao iz ormara", kaže on. Pisali su mu da mu kažu da su i sami zaljubljeni u neki lik iz anime. „Dobio sam mnogo takvih poruka. Mislim, dakle, da je vredelo."
Sada radi u srednjoj školi u kojoj otvoreno govori o vezi sa Miku. Deo kolega ga smatra čudakom, ali kaže da su učenici obično blagonakloniji.
Ponovo radi, druži se i ima stan - dve uredne sobe u mirnom kraju. Njegovo ime stoji uz ime Miku iznad zvona na vratima.
I, najvažnije od svega, srećan je.
„U ovom društvu postoji model za sreću - venčaj se, imaj decu, osnuj porodicu. Ali to ne bi smelo da bude jedini način. Ja se ne uklapam u taj model."
„Moramo da uzmemo u obzir sve ljubavi i sve vrste sreće."
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
