Izvor: Politika, 18.Feb.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Americi krenulo
Za razliku od ekonomske anemije Evrope, paralize u Japanu i zastoja u Kini, ekonomski pokazatelji SAD na svim frontovima su pozitivni
Do samo pre nekoliko meseci otpisan, proglašen „političkim invalidom” i skrajnut u tolikoj meri da su ga članovi Demokratske partije u svojim izbornim kampanjama izbegavali, predsednik Barak Obama danas se baškari u naglo poboljšanom rejtingu i štab republikanskih protivnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stavlja na muke: čime da mu pariraju.
Obamin rejting koji se prošlog novembra, kada su održani kongresni međuizbori, srozao na 40 odsto, što je između ostalog republikancima omogućilo da steknu većinu u oba kongresna doma, danas je sasvim blizu 50 odsto, što je impresivno za svakog predsednika u drugoj polovini drugog mandata. A glavni razlog njegovog političkog vaskrsnuća jeste – stanje u američkoj ekonomiji.
Prema upravo objavljenim podacima za poslednji kvartal fiskalne 2014, ekonomija SAD rasla je po stopi od 2,6 odsto, što je manje od spektakularne stope od pet procenata iz prethodnog, ali i svi drugi pokazatelji su bili pozitivni, što znači da je Amerika postojano na koloseku ekonomske ekspanzije.
Stopa rasta za celu 2014. bila je 2,4 odsto, što je skromni napredak u odnosu na 2,2 odsto iz 2013. Prognoza za 2015. međutim bolja je – očekuje se rast od tri odsto, uz inflaciju od skromna 1,3 procenta.
Američki rezultat je pogotovo impresivan u poređenju sa ekonomskom anemijom u evrozoni (u ovoj godini se očekuje rast od samo 1,3 odsto), paralizi u Japanu (manje od jedan odsto lane i isto toliko ove godine), kao i zastojem u Kini (7,3 odsto rasta, što je najniža stopa od 2000.)
Ono što međutim Obami ide najviše u prilog jesu izveštaji sa fronta (ne)zaposlenosti: američka ekonomija je u prošloj godini otvorila 3,1 milion novih radnih mesta (više od milion u četvrtom kvartalu), što je omogućilo da 2014. bude završena sa nezaposlenošću od samo 5,6 odsto, dakle sasvim blizu pune zaposlenosti koja se smatra dostignutom kada ova stopa padne na pet procenata.
Američko tržište rada u ovom pogledu je u velikom kontrastu sa onim sa druge strane Atlantika: stopa nezaposlenosti u EU krajem prošle godine iznosila je 11,4 odsto.
Jedan od ključnih podataka kojim se meri stanje ekonomije u SAD jeste „samopouzdanje potrošača”: koliko su spremni da otvore svoje novčanike (to jest „provlače” svoje platne kartice), s obzirom na činjenicu da lična potrošnja oko 320 miliona Amerikanaca u ukupnim ekonomskim tokovima učestvuje sa 70 odsto. Ono je, prema najnovijim merenjima, najveće u poslednjih sedam godina.
Šta je to Amerika radila drugačije od Evrope da bi, za razliku od nje, mnogo brže izašla iz „Velike recesije” iz 2008, koju je, uzgred, pokrenula pohlepa njenih banaka i na kraju zaljuljala i globalni finansijski sistem?
SAD su iz recesije zvanično izašle već u junu 2009, ali posledice krize osećale su se još dugo posle toga. Ključni potez koji je doprineo stabilizaciji bio je Obamin finansijski stimulans: ubacivanje u finansijski krvotok zemlje tokom 2009, prve godine njegovog predsedničkog mandata, svote od 787 milijardi dolara.
Država je intervenisala i da spase nekoliko velikih banaka i automobilsku industriju (pre svega „Dženeral motors”). Oko ovih mera nije međutim postojao politički konsenzus: poslednjih šest godina obeležene su žestokim natezanjima između Obame i republikanaca oko državnog trošenja, koja su u dva maha dovela i do paralize vlade.
Konkretno, bio je to sukob dve škole puteva za izlazak iz krize: republikanci su smatrali da je trošenje države uz zaduživanje (Amerika se u jednom momentu za svaki potrošeni budžetski dolar zaduživala 40 centi) izuzetno opasno po dugoročnu stabilnost zemlje i da je neophodno „stezanje kaiša”, dok se Obama priklonio „kejnsijancima” čije je polazište da u krizi država mora da bude ta koja svojim deficitarnim trošenjem podmazuje ekonomsku mašineriju.
Pobedio je Obama: budžetski deficit sada nije krupno pitanje, jer je sasvim podnošljiv: dok je 2009. iznosio 1,4 biliona (hiljada milijardi) dolara, a 2012. godine 1,29 biliona, prošle godine je sveden na 649 milijardi (predviđeno je da ove godine bude samo 564) – jer su sa oživljenom ekonomijom porasli i budžetski prihodi.
Sem toga, Amerika se zadužuje veoma jeftino, jer se njene obveznice smatraju najpouzdanijim na svetu, pa je tako među njenim poveriocima i Kina, koja je u američke vrednosne papire uložila 1,2 biliona dolara iz svojih deviznih rezervi.
Značajan faktor američkog oporavka bila je i politika FED-a, tamošnjeg sistema centralne banke, koji je osnovnu kamatnu stopu držao sasvim blizu nule (najavljuje se da bi ona tokom ove godine mogla nešto da poraste, kako bi se sprečilo „pregrevanje” ekonomije).
Današnjem optimizmu svakako doprinose i niske cene nafte: konkretno, dok je cena galona (3,785 litara) benzina na vrhuncu krize bila skoro pet dolara, danas je 2,27 (65 dinara za litar). U odnosu na prošlogodišnji jul, benzin je pojeftinio za 43 odsto, što, s obzirom na to koliko se Amerikanci voze, predstavlja veliku uštedu. A sem toga, poslednjih godina dramatično je povećana i domaća proizvodnja nafte i gasa.
Najzad, Amerikancima je krenulo i zato – što su Amerikanci. Ekonomija SAD je najveća i najproduktivnija na svetu: sa BDP od 17,7 biliona dolara čini više od petine svetske ekonomije.
Amerika je i najveći izvoznik robe i usluga (među najpoželjnijim globalnim brendovima većina su američki) najpopularnije odredište stranih investitora, svetski je lider u tehnologiji, tamo su najbolji univerziteti, a dolar, koji je poslednjih meseci naglo ojačao, ima ulogu svetske valute (u dolarima je danas 62 odsto rezervi svih centralnih banaka).
Bela kuća i FED inače ovih dana poručuju da najbolje godine tek dolaze: pad stope nezaposlenosti ispod pet odsto se najavljuje već za kraj 2016, a ekspanzija bi trebalo da potraje sve do u 2017, što znači da će Obama predsedavati u trećem najdužem periodu prosperiteta u američkoj istoriji.
Tako nešto će teško biti dostižno onome ko dođe posle njega.
Milan Mišić
objavljeno: 18.02.2015.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
Ceo svet je u krizi, samo Amerika cveta na svim poljima. U čemu je tajna?
Izvor: Blic, 18.Feb.2015
Za razliku od ekonomske anemije Evrope, paralize u Japanu i zastoja u Kini, ekonomski pokazatelji SAD na svim frontovima su pozitivni. U čemu je tajna?..Do samo pre nekoliko meseci otpisan, proglašen „političkim invalidom” i skrajnut u tolikoj meri da su ga članovi Demokratske partije u svojim...
