Izvor: Politika, 08.Okt.2012, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Nobel” istraživačima matičnih ćelija
Džon Gurdon sa Kembridža i Šinija Jamanaka sa Univerziteta „Kjoto” – dobitnici Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu
Britanski naučnik Džon Gurdon i njegov japanski kolega Šinija Jamanaka dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu zbog rada na istraživanju matičnih ćelija, saopšteno je juče na Institutu „Karolinska” u Stokholmu. Dvojica naučnika će ravnopravno podeliti nagradu od osam miliona švedskih kruna, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nešto manje od milion evra.
Zvanični sajt Nobelovih nagrada objavio je da su Gurdon (79) i Jamanaka (50) laureati zbog „otkrića da zrele ćelije mogu da budu reprogramirane tako da budu pluripotentne”.
Njihov rad je pokazao da stara zrela ćelija može da se vrati u takozvano pluripotentno stanje, odnosno da ponovo postane matična ćelija. Matične ćelije su osnovne ćelije od kojih nastaju različita tkiva u ljudskom organizmu.
„Njihovo revolucionarno otkriće je sasvim promenilo način na koji posmatramo razvoj i specijalizaciju ćelija”, saopštio je Nobelov komitet, misleći na činjenicu da se ranije verovalo da se stara specijalizovana ćelija (na primer eritrocit ili leukocit) ne može vratiti u raniji stadijum razvitka (pluripotentna ćelija).
Ser Džon Gurdon, profesor na Kembridžu, utvrdio je još 1962. godine, kada je Jamanaka rođen, da je specijalizacija ćelija (odnosno njihovo formiranje tačno određenog tkiva) povratan proces. Šinija Jamanaka, profesor Univerziteta u Kjotu i saradnik na Institutu „Gledstoun” u San Francisku, 2006. je došao do istog zaključka, dokazujući da zrele ćelije mogu da postanu matične ćelije. On je prvi Japanac koji je od 1987. dobio Nobelovu nagradu za medicinu ili fiziologiju.
Zbog njihovog naučnog rada, objašnjava Nobelov komitet, lekari danas znaju da stara ćelija ne mora zauvek igrati svoju specijalizovanu ulogu u organizmu. Povratkom u ranije stanje, ponovo je sposobna da stvara različita tkiva.
Ovo otkriće je „iz korena promenilo naše razumevanje toga kako se ćelije i organizam razvijaju”, saopštio je komitet, dodajući da su dvojica naučnika odškrinula vrata savremenoj dijagnostici i lečenju. Naučnici će reprogramiranjem stvoriti određeno tkivo, na primer pluća, i onda ga proučavati u laboratorijskim uslovima sa ciljem da otkriju uzrok bolesti. Najveći uspeh očekuje se u tretmanu Alchajmerove i Parkinsonove bolesti i dijabetesa.
Sekretar komiteta Goran Hanson kazao je da je stupio u kontakt sa dobitnicima neposredno pre nego što je vest iz Švedske obišla svet.
– Razgovarao sam sa obojicom laureata preko telefona i podjednako su srećni i raduju se dolasku u Stokholm – saopštio je Hanson.
----------------------------------------------
Pozovi dobitnika radi provere
Izjavi Gorana Hansona da se čuo sa Britancem i Japancem pridodata je posebna pažnja, jer je on time potvrdio da se ove godine neće ponoviti prošlogodišnja zbrka nastala neposredno posle objavljivanja imena nobelovaca za medicinu ili fiziologiju. Komitet je 2011. saopštio da su laureati trojica imunologa – Amerikanac Brus Bojtler, Žil Hofman iz Luksemburga, kao i Kanađanin Ralf Stajnmen. Međutim, posle nekoliko sati komitet i ceo svet su saznali da je Stajnmen preminuo. Javnost se pitala šta će biti dalji korak Instituta „Karolinska” pošto se ova nagrada ne dodeljuje posthumno. Članovi komiteta su rešili da ne preinače odluku, jer u trenutku kada su birali kanadskog naučnika nisu bili svesni da on više nije među živima.
J. S.
objavljeno: 09.10.2012.
Pogledaj vesti o: Japan
