Izvor: TvojPortal.com, 29.Mar.2011, 02:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše zahteva za azil iz Srbije
(beta) BEOGRAD - Srbija sa Kosovom je u 2010. bila na 1. mestu po broju zahteva za azil u razvijenim zemljama i 28. medju 44 razvijene zemlje po broju primljenih zahteva za azil, objavila je u ponedeljak Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Broj zahteva za azil iz Srbije prošle godine je bio 28.901, što je 54 odsto više nego u 2009, čime su Srbija i Kosovo prešli sa 6. na 1. mesto, navodi se u izveštaju kojim su obuhvaćene 44 zemlje - >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << EU, Zapadni Balkan, Australija, Kanada, Island, Japan, Koreja, Lihtenštajn, Novi Zeland, Norveška, Švajcarska, Turska i SAD.
Odvojeni podaci za Srbiju i Kosovo nisu objavljeni jer oko 20 odsto zemalja ne vodi odvojene statistike, ali iz raspoloživih podataka proističe da je oko 45 odsto tih zahteva sa Kosova, dok je u 2009. sa Kosova bilo 74 odsto.
Gradjani Srbije i Kosova zahteve su podnosili u 32 razvijene zemlje, a najviše u Švedskoj - 7.900 zahteva, Nemačkoj - 6.500 i Francuskoj - 5.800 zahteva.
U Belgiji je iz Srbije podneto 3.081 zahteva, 1.358 u Švajcarskoj, 632 u Madjarskoj, 522 u Italiji , 444 u Norveškoj, 402 u Danskoj i 106 u Holandiji.
U izveštaju se navodi da se povećanje zahteva za azil iz Srbije najčešće smatra posledicom liberalizacije viznog režima.
Kada je reč o broju zahteva za azil u Srbiji, prošle godine je zabeležen godišnji rast zahteva za 68 odsto na 520, navodi se u izveštaju.
Kako je portalu EurAktiv Srbija rečeno u UNHCR-u, broj osoba koji traže azil u Srbiji nije povećan u odnosu na prethodni period i nema veze sa približavanjem Srbije EU, a jedina promena je u tome što je država preuzela brigu o azilantima.
U Srbiju, bez Kosova, najveći broj zahteva za azil podeneli su gradjani Afganistana - 318, palestinskih teritorija - 77, Iraka 29, Pakistana i Somalije - po 22, Irana - 9, Konga - 8, Maroka - 7, Holandije - 5.
Srbija je deo migracionog toka koji će se verovatno u svetu povećavati pre nego što se zauzda, procenjuju u UNHCR-u.
Osobe koje traže azil kroz Srbiju uglavnom samo prolaze na putu ka drugim evropskim zemljama i ne nameravaju da ostanu u zemlji, a registruje se samo oko četvrtine tog migracinog toka kroz Srbiju.
Promena u odnosu na prethodne godine je jedino u tome što je Srbija 2008. godine, u skladu sa Zakonom o azilu, preuzela obavezu da rešava pitanja azilanata kao uredjena zemlja.
Podnosioci zahteva se, nakon zvaničnog registrovanja, smeštaju u Centar za azil u Banji Koviljači, koji je renoviran 2006. godine, a od 2008. je u nadležnost države Srbije.
Kako ističu, većina podnosilaca zahteva se ne zadržava u Srbiji.
Azil, kako navode u UNHCR-u, ima sve uslove za život, a deca idu u školu i imaju igraonicu na raspolaganju.
Kada je reč o pet podnosilaca zahteva iz Holandije u Srbiji u 2010, u UNHCR-u kažu da je reč o izolovanom slučaju, kakvi se povremeno pojavljuju u statistici i do kojih može doći na primer zbog nasilja u porodici, porodičnih veza ili drugih razloga.
Najviše azilanata podnelo je zahtev u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) - 55.350, Francuskoj - 47.790 i Nemačkoj 41.330.
Od zemalja Zapadnog Balkana, Hrvatska je na 33. mestu, Bosna i Hercegovina na 41, Crna Gora i Albanija na 43. mestu, a Makedonija na 35. mestu.
Srbijaazilantinajvise
Pogledaj vesti o: Japan
