Izvor: Politika, 01.Apr.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na put u Japan s dozimetrom
Lekari Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović” angažovani na dočeku putnika iz ove zemlje
Opasnosti od radijacije po zdravlje ljudi u Srbiji nema, iako su radioaktivne čestice,nastale u havariji nuklearne elektrane „Fukušima” protekle nedelje, iz Japana stigle do naše zemlje.
Istovremeno, lekari Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović” dogovorili su se s Ministarstvom zdravlja da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njihovi stručnjaci dodatno angažuju radi adekvatnog dočekivanja potencijalnih putnika iz Japana koji dolaze u Srbiju preko drugih evropskih prestonica. Profesor dr Aleksandar Milovanović, direktor ovog instituta, kaže da se građanima ne savetuje da putuju u Japan, a da oni, ukoliko neko mora zbog poslovnih obaveza da ide u ovu zemlju, mogu da im daju da ponesu sa sobom „dozimetar”, koji sakuplja doze zračenja, a koji bi im posle povratka u Srbiju vratili kako bi lekari mogli da očitaju rezultate.
– Građani ne treba da se plaše radioaktivnog zračenja iz Japana, a ukoliko bi do toga došlo, država bi preuzela korake da zaštiti stanovništvo. Japan je više od 10.000 kilometara udaljen od nas, a trenutno vetrovi duvaju prema istoku – Pacifiku, Americi i Australiji. Ako bi se primetilo povećano ozračenje hrane, naši stručnjaci bi odmah to objavili, jer imamo devet punktova u Beogradu na kojima se prati radioaktivnost u aerosolu, vazduhu, vodi i mleku, a prati se stanje i u drugim krajevima zemlje – istakao je dr Milovanović.
Ukoliko bi nadležni organi objavili da postoji opasnost od radioaktivnosti namirnica, dr Milovanović kaže da bi oni odmah preporučili građanima da ne jedu povrće i voće koje rastu na zemlji, poput zelene salate ili jagoda, već onu koja je u zemlji, kao što su krompir ili rotkvice, ili da jedu stare zalihe zamrznutog povrća.
– Kod nekih ljudi koji su se našli u elektrani „Fukušima” pojavile su se opekotine i rane, što se naziva radiodermatitisom prvog, drugog, trećeg i četvrtog stepena, koji može da preraste u karcinom. Posledice zračenja po zdravlje su raznolike. Mogu da nastanu bolesti krvi, ali da se razvije i leukemija ili neki drugi malignitet, poput raka kože ili pluća. Osnova lečenja je skidanje „viška” ozračenosti, a zatim se zavisno od ugroženosti nekog organa dalje obavlja ciljani tretman, a poslednja instanca je transplantacija koštane srži. Lečenje zavisi od stepena ozračenosti pacijenta. Zbog toga se posle lečenja bolesnicima savetuje da dolaze na redovne kontrole. Ukoliko se kod nekog otkrije malignitet, odmah slede operacije i zračenja – rekao je dr Milovanović.
U Institutu za medicinu rada postoje skrinig aparati za dijagnostiku zračenja. Reč je o ručnom monitoru za detekciju zračenja i Gajger-Milerovom brojaču i jonizujućoj komori za merenje doze zračenja u prtljagu, koži, kosi, odeći osoba koje su se nalazile u spornoj zoni. U ovoj instituciji obavljaju se i ispitivanja gde se direktno na nivou hromozoma dobijenih iz limfocita periferne krvi vidi poremećaj u genetskom sastavu kao posledice zračenja. Najugroženiji su, kaže dr Milovanović, organi koji imaju ćelije koje se brzo dele i regenerišu.
Institut je 1953. godine osnovan sa ciljem da jedna od delatnosti bude kontrola radnika iz Instituta „Vinča”. Njegovi stručnjaci bili su i u pratnji naučnika koji su išli u Francusku na prvu transplantaciju koštane srži.
– Imali smo pre nekoliko godina slučaj radnika koji je upao u bazen sa potencijalno radioaktivnim materijama. A zabeležili smo i situaciju kada je iz radioaktivnog izvora na poslu ozračen radnika FAP-a – kaže dr Milovanović.
D. Davidov Kesar
-----------------------------------------------------------
Posle Černobilja bebe sa zečijim usnama u Srbiji
– Imali smo iskustva i s katastrofom koja se desila u Černobilju jer smo pregledali studente medicine 1986. godine koji su bili tamo na apsolventskoj ekskurziji. Čim su se vratili u Srbiju pregledali smo ih, uradili dijagnostiku i dekontaminirali ih, a one predmete koji su bili više ozračeni, suvenire i garderobu, oduzeli smo. Studenti su kontrolisani nekoliko godina, a zatim su prestali da se interesuju za svoje zdravlje, što nije dobro. Globalnih posledica Černobilja u Srbiji nije bilo, ali su problem bile obilne kiše koje su posle nesreće neprestano padale, kao i naleti vetrova. Nekoliko meseci kasnije zabeleženo je da se rađao poveći broj beba s takozvanim zečijim usnama – kaže dr Aleksandar Milovanović.
objavljeno: 02.04.2011
.jpg)
