Izvor: Danas, 10.Sep.2015, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijska parada Kine
Velika parada u centru Pekinga 3. septembra povodom godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Kini naglasila je dve kontradiktorne priče, obe od neizmernog značaja za razumevanje budućeg puta Kine.Prva priča je o novootkrivenoj snazi Kine. U poslednje dve decenije brzog ekonomskog rasta, vojni budžet Kine je naglo povećan - prošle godine za više od 12 odsto. Pokazujući svoje oružje kinesko rukovodstvo je jasno poručilo da više nikad neće dozvoliti da zemlja pati kao kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Japan napao 1937.
Naravno, ova poruka verovatno nije dobro primljena kod suseda Kine. Najzad, mnogi od njih već su uznemireni zbog pojačanih vojnih kapaciteta Kine koje gledaju iz ugla njenih dalekosežnih teritorijalnih i pomorskih zahteva. Predsednik Si Đinping najavio je u govoru na paradi smanjenje vojske za 300.000 pripadnika, možda da uveri posmatrače u miroljubive namere Kine u regionu i kao kontrapunkt prikazanim raketama i tenkovima. To može biti i vešt način za najavu velikog budžetskog reza - ekonomska mera zaslađena patriotskim simbolizmom parade koja slavi vojnu moć Kine. Ali susedi teško da će biti umireni. Naprotiv, pre će u rezovima videti početak kineske vojne modernizacije uz oslanjanje više na visoku tehnologiju nego na veliku stajaću vojsku. Pa ipak, dominantna priča o vojnoj moći ne treba da prikrije suptilnije ali bitne promene u Kini. U uvodnicima novina i na nedavnim domaćim konferencijama upotrebljavani su novi izrazi za definisanje ratnog iskustva zemlje. Kina je opisana kao "glavno istočno bojište u Drugom svetskom ratu" (uz implicitno potcenjivanje pacifičkog fronta gde su dominirale SAD), dok je avgust 1945. postao "prvi put da Kina potpuno dobije rat protiv stranog neprijatelja".
Postavljen je osnov za novo čitanje Drugog svetskog rata kao središnjeg dela kineskog identiteta. Naravno, još ima rupa u toj priči. U svom govoru Si nije eksplicitno pomenuo nekomuniste koji su se borili protiv Japanaca. Ipak, vojnici koji su se borili sa nacionalistima Čang Kaj-šeka (Kuomintang) bili su prisutni, što je potez bez presedana. U stvari, glavni simbol ratne prošlosti Kine na paradi bilo je učešće malog broja veterana. Ovi ljudi, starosti od 90 do 102 godine, borili su se na strani nacionalističke ili komunističke armije. Pre samo jedne decenije bilo bi teško zamisliti da veterani Kuomintanga dobiju počasno mesto na događaju koji organizuje KP Kine. NJihovo prisustvo govori da se iza ratne retorike i simbola pojavljuje šira i složenija povest ratnog iskustva Kine. Kina naglašava da je bila jedan od ključnih saveznika u borbi protiv fašizma i imperijalizma i za nju je sve manje prihvatljivo da Zapad ignoriše njenu ratnu ulogu. Ali zapadno ignorisanje kineskih žrtava - 14 miliona mrtvih - i njen glavni doprinos zadržavanja više od pola miliona japanskih vojnika odslikava i različite istorije o ratu u samoj Kini.
Za vreme vlasti Maoa jedini prihvatljiv pristup bio je da je KP predvodila otpor protiv Japana. Pomoć spolja - uključujući i glavnu ulogu SAD - nije imala mesta u istoriji. Kao ni vlada Kuomintanga koja je imala milione vojnika koji su se borili protiv Japana. Ali priča o Kini u Drugom svetskom ratu nije svedena samo na uspon komunizma. Oko 80 miliona Kineza, ili više, postali su izbeglice i mnogi su otišli u unutrašnjost koju je još kontrolisala Čangova vlada. Hiljade su ubijene u vazdušnim napadima Japanaca u razrušenoj ratnoj prestonici Ćongkingu. Više od dva miliona Kineza služilo je u nacionalističkim vojskama koje su pružale otpor Japanu. U Maovoj Kini ta priča je nestala. Bilo je nemoguće pričati, osim loše, o Čangovoj poraženoj vladi koja je otišla na Tajvan. Mada ni Si nije jasno pomenuo nacionalističke veterane, oni su dobili počasno mesto; taj potez nije vođen željom da se napravi ispravna istorijska slika, već je reč o lukavoj političkoj računici. Da bi rat postao deo nacionalnog identiteta, potrebno je prihvatiti sećanja svih koji su se borili i patili, a to nisu bili samo komunisti.
To bi moglo omogućiti širenje zvanične istorije i priznanje da su burni XX vek oblikovali razni akteri - komunisti, nacionalisti, liberali, demokrate i sve vrste umetnika, mislilaca i pisaca. Ironija je da je rat sa Japanom - kada je Kini pretila jedna od najvećih spoljnih opasnosti - bio i jedan od najživahnijih perioda demokratske političke participacije. Biće impresivno ako inkluzivnija počast kineskoj prošlosti postane nagoveštaj početnog pluralizma u Kini danas.
*Autor je direktor Kineskog centra na Oksfordu
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
