Izvor: Blic, 21.Sep.2011, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Granica svetske i naše krize
Svetska kriza je smanjila bruto domaći proizvod (BDP) sveta u 2009. godini za 0,5 procenata, prekidajući dotadašnji rast. U Srbiji je pad bio 3,1 odsto. Najviše su bili pogođeni Japan, EU i SAD. Lečena je privreda i ispomagano stanovništvo subvencijama i kreditima, a porezi i prihodi država su jenjavali, pa je zaduživanje raslo. Vraćao se optimizam da je prestala kriza, ali i strepnja od posledica tog leka, pošto su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mnoge prezadužene zemlje morale više štedeti i smanjiti tražnju. Otežane otplate opteretile su poverioce i svetsku trgovinu. Zato se u svetu ove godine očekuje pad rasta na 4,5 odsto, a kod nas prvo tri, pa onda samo dva odsto.
Srbija nema imunitet na krizu u svetu, iako se u svet nije dovoljno uključila. Recidiv krize iz sveta donosi nam skuplje i teže zaduživanje u svetu, manje stranih ulaganja, slabiju tražnju i zatvaranje stranih tržišta robe i radne snage. Verovatan je i rast cena nafte i gasa i inflatorni pritisci. To će otežati domaće investiranje, smanjiti rast našeg izvoza, usporiti započeto smanjenje inflacije i dalje kočiti naš privredni rast. Rast deficita javne potrošnje i zaduženja otežaće nam dalje „pomaganje" države privredi i socijalno ugroženima. Lošija domaća ekonomija neminovno je osetljvija na krizu iz sveta, posebno u vreme kad joj je svet potreban.
Kurs dinara, najviše utiče na naše ekonomske odnose sa svetom. Možemo to naučiti i od Švajcarske, koja je istina kurs franka upotrebila za odbranu svoje uspešnosti. Vezivanjem na neko vreme i dinara za evro, po znatno većem kursu od sadašnjeg, donelo bi nam mnoge koristi. Posle blagog inflatornog efekta, donelo bi nam to potrebnu makroekonomsku stabilnost. Podstakao bi se izvoz i ublažio uvoz, porasla bi nam konkurentnost, postali bismo privlačniji za investicije i strana ulaganja. To bi doprinelo privrednom rastu i zapošljavanju. To bi, istina, dalje otežalo položaj dužnicima, ali i doprinelo menjanju privredne strukture u poželjnom pravcu. Olakšalo bi se i ubrzanje ostalih reformi.
Nažalost, to se neće dogoditi manje od godinu pred izbore. Biračima je lakše plaćati simpatije vlasti. Dalje će rasti deficiti, jenjavati rast i nastaviti se preživljavanje. Trošićemo bolju budućnost.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
