Izvor: RTS, 01.Okt.2018, 16:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skoplje, dogovor za deset dana ili izbori

Makedonska vlada će u narednih desetak dana, posle konsultacija sa poslanicima u Sobranju, odlučiti da li će početi skupštinska procedura potvrđivanja dogovora sa Grčkom, ili će biti raspisani vanredni izbori, rekla je ministarka odbrane Radmila Šekerinska. Poznavaoci prilika u Skoplju kažu da je trenutna kriza veća od one iz 2014. i da je uz posredovanje međunarodne zajednice potreban neki novi dogovor vlasti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i opozicije.
Škerinska je naglasila da je potvrđivanje dogovora sa Grčkom veće od interesa političkih stranaka. "Poslanici pred sobom imaju jasan izbor – sa jedne strane EU i NATO, a sa druge izolacija i neizvesnost. Očekujemo da se prihvati poruka referenduma", rekla je Šekerinska.

Na referendumu, održanom u nedelju, glasalo je 620.000 od 1,8 miliona upisanih birača, nakon čega su vlast i opozicija počeli raspravu da li je to izjašnjavanje bilo uspešno ili ne. Vladajuća koalicija tvrdi da je referendum uspeo jer je "za" glasalo više od 90 odsto birača koji su se pojavili na glasačkim mestima, dok opozicioni VMRO-DPMNE smatra da je izjašnjavanje zbog nedovoljnog odziva propalo.
Premijer Zoran Zaev naglasio je da Makedonija treba da poštuje sporazum s Grčkom i postane članica NATO-a i EU, za šta nema alternative.
Sa druge strane, predsednik opozicione VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski smatra da je vlast doživela debakl, a da je Makedonija istinski pobednik.
"Sporazum s Grcima nije dobio zeleno svetlo, već stop od naroda", ocenio je Mickoski.
Ukoliko opozicija ne prihvati argumente vlade Zorana Zaeva, biće raspisani prevremeni izbori.
Ivanov: Vreme za odgovornost pred makedonskim narodom
U međuvremenu, makedonski predsednik Đorđe Ivanov poručio je da je realnost da referendum nije uspeo. Pozvao je vladu Zorana Zaeva da ni ne pokušava da promeni tu stvarnost i istakao da je vreme za odgovornost pred makedonskim narodom.
"Ne potcenjujte suverenu volju makedonskog naroda. Ne može se govoriti o volji većine u uslovima kada zakonski uslovi referenduma nisu ispunjeni. Izlaznost 36,9 odsto nije volja naroda, već 63,1 odsto onih koji nisu izašli", naveo je Ivanov u svom obraćanju.
Ivanov je, kako su preneli makedonski mediji, poručio i da šta god vlada da uradi tu stvarnost ne može da promeni, a stvarnost je, kaže, da je referendum neuspešan.
"Vreme je za odgovornost pred makedonskim narodom. Podrška EU i NATO je kolateralna šteta nepopularnog referenduma. Očekivana podrška EU i NATO-u od preko 80 odsto smenjila se na samo 36,9 odsto", naveo je Ivanov uz optužbe na račun vlasti da manipuliše građanima i da evroatlatnskim partnerima pruža lažnu sliku.
Ivanov ističe da je na juče održanom referendumu, narod odbacio Sporazum sa Grčkom o promeni imena Makedonije.
"Ljudi su se jasno izjasnili protiv naglih, nametnutih i štetnih odluka usvojenih bez prethodno postignutog nacionalnog konsenzusa. Velika većina je odlučila. Bojkot je glas onih koji su bili potcenjeni i koje niko nije hteo da čuje", istakao je Ivanov.
Vlast treba da shvati da je narod poslao jasnu poruku, a to je da referendum nije uspeo, poručio je predsednik Makedonije.
U saopštenju Moskve ističe se da reakcija Evropske unije, SAD i NATO na rezultat makedonskog referenduma samo dokazuje da su namerili da tu državu uvuku u NATO što je pre moguće.
Šta je izvesnije – promena ustava ili prevremeni izbori
Postavlja se pitanje da li je izvesnija promena ustava ili prevremeni izbori. 
Analitičar Petar Arsovski smatra da je izvesnije raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora.
Kaže da su lideri vladajuće partije i opozicije su na čvrstim opozicijama. Mickoski je poručio svojim poslanicima da ne glasaju za ustavne promene što možda znači da strahuje da ih neko ne potkupi, dodaje Arsovski.
Nedovoljna izlaznost na referendum je, kažu analitičari, poraz vlasti i međunarodne zajednice.
Za kolumnistu Gorana Momirovskog centralno pitanje je kako će sada postupiti Zapad – EU i NATO.
"Juče je Zapad pretrpeo najveći poraz na Balkanu. Poslednjih mesec dana u Skoplje su dolazili Angela Merkel, Sebastijan Kurc, Johanes Han, nekoliko puta. Uprkos tome, građani nisu poslušali savete zapadnih saveznika, a više od 80 odsto Makedonaca je za EU i NATO", navodi Momirovski.
Poznavaoci prilika u Skoplju kažu da je trenutna kriza veća od one iz 2014. i da je uz posredovanje međunarodne zajednice potreban neki novi dogovor vlasti i opozicije poput Pržinskog.
Slična situacija mogla bi da se desi početkom sledeće godine u Grčkoj, gde tamošnji parlament treba da ratifikuje sporazum sa Makedonijom. Međutim, vladajuća kolacija nema većinu za taj čin.

Nastavak na RTS...