Izvor: RuskaRec.ru, 25.Apr.2017, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori u Francuskoj: Ima li „sintetički kandidat“ alternativu?
Ruski analitičari smatraju da će Makron, ukoliko pobedi u drugom krugu, sprovoditi još oštriju politiku prema Moskvi nego što to čini aktuelni predsednik Fransoa Oland.
Kandidat političkih elita
Emunuel Makron se pozicionira kao novi čovek u politici koji izbegava tradicionalnu podelu na levičare i desničare, ali on je zapravo kandidat francuskih političkih elita, tj. „mejnstrim“ kandidat, izjavio je u intervjuu za „Rusku reč“ Jurij Rubinski, direktor Centra >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << za francuska istraživanja Instituta za proučavanje Evrope Ruske akademije nauka. Ekspert potkrepljuje svoj stav činjenicom da su drugi kandidati – i levičar Benua Amon, i desničar Fransoa Fijon – podržali Makrona posle svog poraza u prvom krugu.
Ilustracija: Reuters
Makron je sintetički kandidat koji je sastavljen od različitih političkih delova, tako da podseća na Lego kockice, smatra Andrej Suzdaljcev, zamenik dekana Fakulteta za međunarodnu politiku i svetsku ekonomiju Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“. Emanuel Makron u Francuskoj odgovara i socijalistima i centristima, a budući da je globalista orijentiše se na Vašington i Berlin kao aktuelne centre moći.
Makron obećao da će „primorati Putina da ga poštuje”
Ruski ekspert je uveren da će se Makron dosledno pridržavati nemačke spoljne politike, a politički kurs Berlina prema Rusiji je prilično oštar. Zbog toga je vrlo verovatno da će Makron kao predsednik biti još manje naklonjen Moskvi od sadašnjeg predsednika Olanda. Sa druge strane, eksperti ističu da je Emanuel Makron u suštini tehnokrata i pragmatičar, te da će postupati u skladu sa svojim mogućnostima, što znači da najverovatnije neće insistirati na nekakvoj svesnoj radikalizaciji odnosa sa Rusijom.
Le Pen i status Francuske kao velike sile
U svakom slučaju, očigledno je da odnosi sa Kremljom nisu najvažnije pitanje za francuske političare. Kako ističe Rubinski, razlika između Emanuela Makrona i Marin le Pen se uočava na liniji „globalizam-patriotizam“ i „progresivizam-konzervativizam“.
Suzdaljcev drugačije definiše suštinske razlike između ovih kandidata. Po njegovom mišljenju, Le Pen nudi Francuskoj mogućnost da se izvuče iz „jame koja sve više uvlači u sebe Francusku kao veliku silu“, za koju ruski ekspert kaže da igra sve manju ulogu na svetskoj političkoj sceni.
Ilustracija: Reuters
Ima li Le Penova šanse da pobedi?
Makron po svemu sudeći ima više šanse za pobedu u drugom krugu, ali analitičari smatraju da ne treba isključiti mogućnost pobede lidera „Nacionalnog fronta“. Svima je još uvek pred očima neočekivani uspeh Donalda Trampa na novembarskim predsedničkim izborima u SAD, kada su gotovo svi posmatrači bili uvereni da će pobediti njegova suparnica Hilari Klinton.
Ruski analitičari su uvereni da će Marin Le Pen u slučaju pobede biti prilično druželjubiva prema Rusiji. Oni podsećaju na njenu nedavnu posetu Moskvi i susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Sa druge strane, eksperti smatraju da Le Penova neće ugađati Kremlju, nego će sprovoditi nezavisnu politiku.
Le Pen: Rusi su veliki evropski narod
Postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na eventualnu pobedu lidera „Nacionalnog fronta“. Po mišljenju Rubinskog, važna je činjenica da levičarski radikal Žan Lik Melanšon, lider pokreta „Nepokorna Francuska“ koji je učinio najveći proboj u prvom krugu izbora osvojivši skoro 20% glasova, javno govori kako ne namerava da podrži nijednog kandidata. Lako se može dogoditi da njegovi birači podrže Le Penovu kao vansistemskog političara. Ekspert ističe da će Marin Le Pen svakako dobiti deo glasova koji su u prvom krugu bili dati drugim kandidatima, kako desnice tako i levice. Treba imati u vidu da su krajnji levičari ljudi „iz narodnih slojeva“. „Značajan deo socijalno ranjivih i nezadovoljnih birača glasa za ’Nacionalni front’ u znak protesta“, naglašava analitičar.
I Suzdaljcev ukazuje na to da Le Penova ima određenu rezervu u biračkom telu. On skreće pažnju na 20% glasača koji u nedelju nisu izašli na biračka mesta. Među onima koji nisu glasali ima i pristalica „Nacionalnog fronta“. Po mišljenju ruskog eksperta, mnogi od njih mogu biti mobilisani u drugom krugu.
Le Pen: Ukrajinske vlasti su ratni zločinci
Osobenost ponašanja tog dela biračkog tela sastoji se u tome što oni ne ističu javno svoje političke simpatije zbog reputacije koju Marin le Pen ima u francuskom društvu, ali u drugom krugu, kada političke strasti dostignu vrhunac, oni ipak mogu otići na biračka mesta. Sa druge strane, Igor Bunjin, šef fonda „Centar za političke tehnologije“, smatra da Le Penovoj može ići u prilog to što će se birači naklonjeni desničarskim snagama uzdržati od glasanja za centristu Makrona, tako da ona može pobediti zahvaljujući tom apsentizmu sa desne strane.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
