Izvor: B92, 07.Mar.2012, 10:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbori 29. ili 22. aprila?

Beograd -- Potpredsednik DS Dušan Petrović kaže da će izbori biti održani u zakonskom roku, ali nije mogao da potvrdi da li će to biti 29. aprila. "Dnevnik" piše o 22. 4.

Na pitanje novinara da li će istovremeno s parlamentarnim i lokalnim izborima biti održani i predsednički izbori, Petrović je rekao da nema "nikakvih vesti" o predsedničkim izborima.

Komentarišući pisanje pojedinih medija da su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Demokratska stranka i Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića dogovorile predizbornu koaliciju, Petrović je naveo da s tom strankom nije potpisan nikakav sporazum.

S druge strane, novosadski "Dnevnik" navodi da bi izbori u Srbiji i parlamentarni, lokalni i predsednički mogli da budu održani 22. aprila. Prema pisanju tog lista, odluka o datumu izbora kao i to da li će biti održani i predsednički izbori nije još doneta i predmet je ozbiljnih konsultacija.

Kako "Dnevnik" saznaje, sve izborne opcije, pa i ona o održavanju prevremenih predsedničkih izbora uz parlamentarne, pokrajinske i lokalne, još su predmet kalkulacija i razmatranja stratega koji čine tim šefa države i lidera demokrata Borisa Tadića.

Izvor lista tvrdi da će za nekoliko dana sve biti jasno, odnosno koliko listića nas čeka na izborima, koji možda neće biti održani ni 6. maja ni nedelju dana pre toga, već moguće 22. aprila.

Ne bez razloga, jer bi se time minimalno skratio period Srbije bez predsednika, koga bi, po slovu Ustava, u v. d. svojstvu menjala predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.

Time bi posle 10 godina (posle odlaska Milana Milutinovića), bar na 40 dana, socijalisti ponovo u svojim rukama imali kormilo države.

Predsednica Skupštine izjavila je novinarima da za sada nema informaciju o tome kada će biti raspisani predsednički izbori i da li će biti održani zajedno s parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim ovog proleća.

Održavanje izbora u paketu moglo bi se opravdati i finansijskim momentom, ali i činjenicom da bi Tadić, ukoliko podnese ostavku i odluči se da sada budu i predsednički izbori mada mu mandat ističe tek 15. februara 2013. godine, bio taj koji bi kod birača vukao rejting demokrata i koalicije koju naparave za ovoprolećni izborni nastup.

Izvor "Dnevnika" navodi da razmatranje prevremenih predsedničkih izbora stvara i nove kalkulacije, odnosno grupisanja snaga oko DS-a i sabiranje glasova, što "otvara vrata za povratak izbornoj grupaciji DS-a nekadašnjeg G17 plus, odnosno novoformiranog URS-a Mlađana Dinkića".

List navodi i da se "sam predsednik Srbije ovim pitanjem nije bavio".

Istraživači: Veća izlaznost ne garantuje rezultat

Ukoliko se raspišu i predsednički izbori, građani Srbije će prvi put posle 15 godina na biračkom mestu dobiti tri listića, odnosno biraće prvog čoveka države, poslanike republičkog i lokalnih parlamenata.

Srbija posle 2000. godine nije imala takvo iskustvo, ali su zato ovakvi opšti izbori održani nekoliko puta tokom devedesetih godina i to 1990, 1992. i 1997. godine.

Istraživači javnog mnjenja su saglasni da bi eventualni izbor predsednika na birališta "doveo" mnogo više glasača nego što bi to bio slučaj da se biraju samo parlamentarci.

Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija za "Politiku" kaže da "to što birač dobije tri umesto jednog listića ne znači i da će na svakom od njih nešto zaokružiti".

"Kada umesto jednog dobije dva-tri listića, lako može jedan da ostavi sa strane, a može da glasa za nekog od predsedničkih kandidata, ali ne i za stranku koja ga je predložila što je slučaj u poslednjih dvadesetak godina u zapadnoj Evropi", objašnjava Goati.

On podseća da je 1990. godine Socijalistička partija osvojila 2.320.587 glasova dok je istog dana Slobodana Miloševića, kao lidera te partije, zaokružilo 3.285.799 birača.
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić

Nastavak na B92...

Danas: Ljajić tražio deset mandata