Izvor: Večernje novosti, 27.Nov.2016, 21:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fidelu sam govorila "Prkosnu pesmu"

Sećanje naše poznate glumice Ivane Žigon na susret sa herojem kubanskog naroda na ostrvu pre 13 godina. Pola godine sam učila svakodnevno španski da bih izrecitovala Erićeve stihove SAMO da bi pred Fidelom Kastrom, čijoj se “borbi protiv svetskog zla” toliko divila, recitovala “Prkosnu pesmu” Dobrice Erića, glumica Ivana Žigon učila je španski svakodnevno šest meseci. Na njenom životnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << putovanju na Kubu, pre 13 godina, pratile su je “Večernje novosti” i prenosile njene utiske. - Stigla sam, posle šest meseci svakodnevnog učenja, u Havanu. Posećujem prvu pravoslavnu crkvu na Kubi, osvećenu pre samo nekoliko dana... Ponavljam u sebi tekst poeme Dobrice Erića na španskom: “Ja ću da gledam, a vi zažmurite, jer će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica, samo požurite, što pre me razapnete, pre ću vaskrsnuti”... Hoću li ja to zaista nastupiti večeras pred komandantom Fidelom? Povodom svetske konferencije o globalizmu, Palata konvencija se puni, 1.200 delegata iz 45 država - i svi iščekuju dolazak predsednika Kube. Uključuju se kamere, počinje direktan TV prenos. Ulazi Kastro. Čitava sala ustaje, a poneki student sa galerije uzvikuje: “Fidel, venseremos!” Predsedništvo seda za sto, a Fidel, pomalo prehlađen, pije čaj i prevrće papire dok se čitaju zaključci konferencije. U prvom sam redu, i po dogovoru upućujem upitni pogled predsedniku konferencije, koji sedi tik uz Kastra - hoću li imati priliku da dobijem reč? Posle konsultacija sa Fidelom, nasmeši mi se i daje do znanja da ću nastupiti. A meni počinje da se vrti u glavi... Polako shvatam da sam prozvana, da sam već na sceni, da javno priznajem Komandantu i pred čitavom južnoameričkom intelektualnom elitom, pred čitavom Kubom, da mi srce udara možda i jače nego kad sam ovu pesmu govorila na Brankovom mostu za vreme vazdušne uzbune aprila 1999. godine u Beogradu. Aplauz. A Fidel tek pomalo odvaja oči od priprema za svoj govor. “Komandante, ‘Poema desafjante’ velikog srpskog pesnika Dobrice Erića”, dovikujem mu sa govornice, sa podtekstom: “Došla sam izdaleka da me čujete. Ne gledajte više u te papire.” Potom zaboravljam sve, osećam se kao u kakvom amfiteatru, u antičkoj drami. “Što pre me razapnete, pre ću vaskrsnuti”! ... Otvaram oči. Cela sala stoji. Ustao i Komandant! Govorim mu, da želim da mu predam knjigu sa fotografijama razrušenih hramova na Kosmetu pred očima međunarodne zajednice. On me prima u zagrljaj tako toplo, kao da je hteo da zaštiti sve te porušene crkve... I u tom trenutku prođe mi kroz glavu da Kuba gradi pravoslavnu crkvu, dok je neki drugi po Kosovu ruše. Potpisuje mi svoju knjigu. Govorimo o Kosovu, dok promatra fotografije razrušenih crkava iz knjige koju sam mu podarila. “Da li je ovo moguće”, pita. “Nažalost, istina je”, odgovaram. Fidel počinje govor. Njegovi govori traju i po četiri sata. Više od deset minuta, inspirisan Erićevom pesmom, pričao je i o našoj bivšoj velikoj zemlji i bombardovanju Srbije. I oko tri ujutro meni se čini da je Havana pozorišna scenografija, u kojoj Fidel poput Hamleta govori, umesto pitanja “Biti, ili ne biti”, “Imati, ili biti”, to je pitanje... Stotinu studenata izlazi na scenu da se slika sa njim, a on, uzevši foto-aparat od jednog od reportera, sam fotografiše publiku. Svima nam je jasno da ima više snage čak i od najmlađih i najrevolucionarnijih od nas. Zato će njegova borba protiv svetskog zla biti ispisana zlatnim slovima u istoriji sveta. DODIR ISTORIJE - IMAM osećaj da sam dodirnula istoriju - kaže Ivana Žigon. - Da sam se zagrlila sa čovekom koji je uspeo da pobedi nepismenost na Kubi, koji je obnavljao škole u unutrašnjosti zemlje, umesto dvoraca u Havani, koji je pod blokadom uspeo da zemlju trećeg sveta uzdigne do države sa najmanjom smrtnosti dece na svetu, koji je time što je uprkos blokadi primao 10.000 studenata godišnje iz Afrike na besplatne studije, dokazao da postoji još uvek solidarnost. Činio je više od mogućeg.

Nastavak na Večernje novosti...