Izvor: Blic, 23.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde je najopasnije biti građanin
Ovde je najopasnije biti građanin
Dragoljub Đuričić, najbolji jugoslovenski bubnjar, upravo se vratio sa truneje po Kanadi i Švajcarskoj. Uz koka-kolu sedimo u bašti Madere. Pored nogu mu je negovan irski seter. Pričamo. Vidno je uzrujan i tužan. Posla ima mnogo, ali nema volje da radi. Kaže:'Umetnošću ja nadgrađujem dušu, a sve što mi dušu ranjava osakaćuje i moju nadgradnju. Kao da sam pao iz aviona u okean i plivam na razne strane, a na svakoj me čeka po neka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ajkula.' Zašto se tako loše osećate?
Došlo je toliko pripremano loše vreme u kojem je zavladao stravičan strah i postalo opasno biti građanin. Ima li za čoveka veće uvrede? Dok ljudi u Japanu gledaju direktan prenos zemljotresa, ja, koji živim u Beogradu, preko inostranih medija saznajem šta se dešava u mom gradu . Da li ste bili na protestima ovih dana?
Bio sam na jednom mitingu. To je zamišljeno kao miran građanski protest, ali, ponavljam, ovde je najopasnije biti građanin. Oni koji treba da čuvaju mir prebijaju ljude koji se slobodno šetaju jer su im to naredili oni što ne smeju da se slobodno šetaju. Milion problema se danas u ovoj zemlji, zarad nekakve ideologije, mlati kao prazna slama ne bi li se sakrila istina. Mi smo u strašnoj krizi i istini već jednom treba pogledati u oči. I zašto bi mene neko zbog te istine tukao privodio. Ja bih sa svakim policajcem voleo da popričam u kafani, uz piće, da li bi tako prebijali i svoju decu?
Koji je vaš motiv da izađete na ulicu?
Ne želim da mi niko ograničava um i pravo da mislim. Hoću otvoreno da kažem da ne želim da živim u zemlji u kojoj se benzin kupuje u flašama od koka-kole. Jasno mi je do istine ovde teško doći, ali hajde da bar bude manje laži. Narod je u vapaju za boljim životom. Nemam ništa protiv imena i prezimena bilo kog čoveka, ali sam protiv gušenja istine i demagogije da se nešto radi u ime i za dobro naroda. Ja ne pričam ono što čujem nego pričam ono što vidim. Ovo je finale mišnjenja jedno radim, drugo mislim, a treće pričam. To je bauk koji je mrtav u svetu.
Sloboda za svakog normalnog čoveka u Evropi znači dobru platu, sigurnu i stabilnu držvu. Ko bi od mene bio sretniji da mogu mirno da kupim ulje, šećer i benzin. Da li smo kao narod najzad zreli za normalan život?
Mislim da je problem u tome što je naš čovek sistematski ubijan. Zaboravio je šta da mu sve prirodno pripada izvan ovih propisanih zakona. Ali ja bih bio sretan kada bi se i ovi loši zakoni poštovali. Kada bi važili podjednako za mene, mog sina, moju babu i sve političare. Narod je shvatio da nema kome da se žali i to je put u beznađe. Priča ste da ste strani plaćenik?
Zbog toga što sam na Sajmu automobila svirao za Mercedes, neki su me proglasili za stranog plaćenika . A ja pitam u kojim se automobilima voze ljudi koji tvrde da smo mi strani plaćenici? Po toj logici, oni su sto puta više strani plaćenici jer ja za života neću zaraditi mercedes. Vidite li vi rešenje za haos u kojem živimo?
Ljudi koji vode zemlju trebalo bi među sobom da se dogovore i učine nešto da živimo normalno i imamo više para. Ja se ne bavim ekonomijom, ali čini mi se da bih za dva dana to uspeo. Samo time što bih učinio da se postojeći zakoni poštuju. Mi moramo da odigramo iskrenu u poštenu igru koja se zove izbori gde će se videti volja naroda. Ja apelujem i na one koji ih raspisuju i na one koji učestvuju da budu što pošteniji! Ako sledeći izbori budu lažni loše nam se piše. Apelujem na sve političare da paze na rečnik i ne optužuju jadni narod! Svi znamo koliko je i zašto krvi prosuto u ovoj zemlji i niko nema pravo da poziva na bratoubilački rat. Ja ne mogu da ratujem ni protiv svog oca ni protiv svog sina, a na to me teraju. Ja se borim time što govorim istinu. I ne činim to zarad profiterstva. Može se proveriti šta imam. U ovoj zemlji radim možda najveće estradne poslove pa opet ne mogu da vozim auto mlađi od 15 godina. Kao umetnik, mislite li da ima smisla i dalje igrati predstave, svirati koncerte i održavati privid normalnog života?
Ja lično ne mogu da sviram bubanj dok nekog na ulici ili u kafiću prebijaju. Prvo veče kada nisu tukli narod ja sam zasvirao u kafeu 'Del mar'. Ne podnosim nasilje i ta vrsta dekoncentracije oduzima mi previše vremena i energije da opet dođem u normalno stanje. Ja sam čovek muzičar i ne podnostim disharmnoiju i aritmičnost, a mislim da je ovo u čemu živimo najveća disharmonija na kugli zemaljskoj za koju ja znam. Iz ugla svoje profesije ja moram da teram ljude da se uključe u ritmičnost i harmoničnost. A da bih se odmorio i spasio ovo leto ću provesti na Žabljaku. Čuvaću ovce nekom seljaku. On će imati korist, a ja ću malo ozdraviti budući da me je ovo društvo skroz uništilo. Maja Đoti
