Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Maj.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje Florans Artman od 8. do 16. juna
HAG - Suđenje Florans Artman, optuženoj za nepoštovanje Haškog tribunala, biće održano u nedelji od 8. do 16. juna, najavio je danas predsedavajući sudija Bakone Moloto.
Artmanova, koja je do 2006. godine bila predstavnica tadašnje glavne tužiteljke Tribunala, Karle Del Ponte, optužena je u avgustu prošle godine za nepoštovanje suda, jer je obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i aprila 2006.
Za nepoštovanje suda, zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili i jedno i drugo.
Na današnjoj statusnoj konferenciji, sudija Moloto je rekao i da je sudsko veće odbilo više podnesaka odbrane Artmanove, uključujući i zahtev za obustavljanje postupka.
Suđenje Artmanovoj trebalo je da počne u februaru ove godine, ali je odloženo zbog zahteva odbrane za izuzeće dvojice sudija. Taj zahtev je bio usvojen.
Umesto sudija Alfons Arija i Karmela Ađijusa u pretresno veće, kojim predsedava sudija Moloto, zatim su imenovane sudije Mehmed Ginej i Liu Daćun.
Prema optužnici, Artmanova je u svojoj knjizi i još jednom članku objavila poverljive odluke žalbenog veća Tribunala iz postupka protiv Slobodana Miloševića.
Artmanova je tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanost SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane, koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artmanova je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše u knjizi Artmanova.
Ona je sugerisala da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".
Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije u mogućnosti da iznese taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", piše Artmanova.
Artmanova je od 1999. do 2006. bila predstavnica glavne tužiteljke Karle Del Ponte.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
