Izvor: Politika, 10.Avg.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za haška dokumenta
Za čuvanje arhive zainteresovano je Sarajevo, a postoji i inicijativa gradonačelnika Haga da ostane u tom gradu, ali i ideja da dokumentacija bude smeštena u Njujork
Arhiva Tužilaštva haškog tribunala krije pravu riznicudokumenata koji nisu korišćeni na suđenjima kao dokazi u sudskim postupcima, niti u novim istragama zbog ograničenog mandata ovog suda. Države bivše Jugoslavije traže od tribunala da im vrati dokumentaciju koja je u Hag poslata na zahtev tužilaštva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Za sada ne postoji pravilo o tome šta učiniti sa neiskorišćenim dokumentima iz haških dosijea, odnosno tužilačkom arhivom. Kada 2014. godine bude zatvoren Haški tribunal i kada zaostavština tog suda bude ostavljena u amanet takozvanom Rezidualnom mehanizmu, ostaje nepoznanica šta će se dogoditi sa arhivom koja možda krije odgovore na neka još nerazjašnjena pitanja u vezi sa ratnim zločinima na prostoru bivše SFRJ.
„Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1966 iz decembra 2010. godine ustanovljen je Rezidualni mehanizam, kao telo manjeg obima čiji je zadatak da nakon prestanka rada tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu nastavi da obavlja određene funkcije. Navedenom rezolucijom Saveta bezbednosti predviđeno je da arhive oba tribunala budu vlasništvo Ujedinjenih nacija i da će se nalaziti u sedištima odeljenja Rezidualnog mehanizma. Mislim da, posle odluke o osnivanju ovog tela i sve dok taj mehanizam bude funkcionisao, ne postoji mogućnost da se arhiva tribunala izmesti iz Haga”, kaže za „Politiku” Dušan Ignjatović, šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom.
Naša zemlja veoma je zainteresovana za vraćanje arhive iz Haga jer je dostavila veliki broj dokumenata i tužilaštvu i odbranama okrivljenih za potrebe postupaka u Hagu.
„Jedno od glavnih pitanja koje se mora rešiti jeste to šta će sve ući u tu arhivu. Jasno je da će dokumenti koji su korišćeni u tribunalu na suđenjima biti deo arhive, ali smatramo da nema razloga da oni koji nisu korišćeni u postupcima postanu deo arhive i da bi trebalo da budu vraćeni državama koje su ih dostavile tribunalu”, navodi Dušan Ignjatović.
Za čuvanje arhive zainteresovano je Sarajevo, a postoji i inicijativa gradonačelnika Haga da ostane u tom gradu, ali i ideja da dokumentacija bude smeštena u Njujork, jer je tamo sedište UN.
Pitanje lokacije arhive je nesporno važno, ali je svakako manje važno od pitanja pristupa arhivi tribunala. U savremenoj elektronskoj eri svako ko ima pristup Internetu imaće i pristup arhivi, što pitanje lokacije arhive stavlja u drugi plan. Važno je, ističe Ignjatović, da se omogući što bolji pristup dokumentaciji pravosuđima država koje će se u raščišćavanju teškog nasleđa devedesetih i dalje baviti procesuiranjem ratnih zločina. Sa druge strane, dodaje naš sagovornik, veoma je važno da neki dokumenti ili njihovi delovi ostanu bar za neko vreme zaštićeni i nedostupni i to iz razloga nacionalne bezbednosti država, ali i potreba da se zaštite pojedine žrtve, zaštićeni svedoci i članovi njihovih porodica.
Tužilačka arhiva može da sadrži veoma važne podatke koje neprofesionalne službe mogu da zloupotrebe, ocenjuje Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo.
„Smatram da države u regionu nemaju pravo da traže dokumentaciju čija dokazna vrednost još nije utvrđena, jer bi to bilo opasno za sistem međunarodne pravde” kaže Nataša Kandić.
Naša sagovornica dodaje da haško tužilaštvo poseduje dokumente o ljudima koji su bili na visokim pozicijama i koji sada imaju ekonomsku, a time i politički moć. U slučaju nekontrolisanog vraćanja ove arhive, moglo bi da dođe do zataškavanja odgovornosti tih ljudi, tako što ih regionalna tužilaštva neće koristiti, već će sprovesti postupke protiv počinilaca drugih nacionalnosti. Nataša Kandić ocenjuje da bi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trebalo da donese odluku o tome na koji način će biti korišćena ova arhiva. Moguće je, prema njenim rečima, da ta dokumentacija određeni broj godina ostane zapečaćena.
------------------------------------------------------------------------
Saradnja se nastavlja i sa Rezidualnim mehanizmom
Da li je posle hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića Srbija ispunila sve svoje obaveze prema tribunalu i kako će u budućnosti izgledati naša saradnja sa tim sudom?
„Srbija je hapšenjem Mladića i Hadžića okončala jedan aspekt saradnje, a to je potraga za optuženicima i njihova predaja tribunalu. Saradnja u tehničkim aspektima će se nastaviti dok postoji tribunal, odnosno Rezidualni mehanizam. U tehnički deo saradnje spada dostavljanje dokumentacije, pristup arhivama naših organa i pristup svedocima, i to kako tužilaštvu, tako i odbranama okrivljenih pred tribunalom”, navodi Ignjatović.
Srbija danas, pored pravne i moralne obaveze, ima i veoma pragmatične interese da sarađuje sa tribunalom i njegovim naslednikom, Rezidualnim mehanizmom, a to su interesi da se pitanje arhive tribunala reši na najbolji način, da se obezbedi zaštita žrtvama i svedocima i članovima njihovih porodica dokle god to bude trebalo. Takođe, veliki broj osuđenih pred tribunalom su državljani Srbije koji izdržavaju kazne u zatvorima evropskih država. U tom smislu dobro je da postoji Rezidualni mehanizam ili drugo telo UN koje će nadgledati izvršenje ovih kazni. Srbija je pokrenula inicijativu da se omogući da naši državljani izdržavaju svoje kazne u Srbiji i nastaviće da na tome insistira.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 11.08.2011.
