Izvor: Southeast European Times, 26.Okt.2009, 21:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zelene prepreke za novu grčku vladu

Pod novim ministarstvom za zaštitu okoline, energetiku i klimatske prepreke, Grčka pravi velike korake u zaštiti životne sredine.

26/10/2009

Maria Paravantes za Southeast European Times iz Atine -- 26/10/09

Zagađenje vazduha, kontaminacija i iscrpljivanje vodenih resursa, upravljanje otpadom, proređivanje šuma i hvatanje u koštac sa klimatskim promenama glavni su ekološki problemi sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kojima se suočava nova grčka socijalistička vlada, koja je već formulisala politiku pred konferenciju o klimatskim promenama koja će se u decembru održati u Kopenhagenu.

Iako je ratifikovala Protokol iz Kjota, Grčka i dalje nije donela mere koje bi obezbedile energiju za buduće generacije na održiv i ekološki prihvatljiv način.

Šumski požari koji su izgoreli zemlju su još jedna dimenzija tog problema. Pošto su poslednje preostale šume i život u njima izgorele u požarima prošlog avgusta, Atina i druge gradske oblasti suočavaju se sa potpuno novom ekološkom realnošću koja već uzima danak.

Vrele letnje temperature, bujične poplave, zagađeni vazduh i osiromašenje vodenih rezervi postaju norma, umesto da budu izuzetak. Iako se Grci polako privikavaju na koncept konzervacije - svest o potrebi zaštite okoline pojavila se tek sredinom osamdesetih godina - ima još puno posla da se na tome uradi.

Recikliranje je još uvek ispod proseka u EU. Od 5,5 miliona tona otpada proizvedenog na godišnjem nivou, tek se 350.000 tona reciklira.

Već neko vreme, Grcima je lakše da plaćaju ekološke kazne EU nego da reše probleme oštrim merama.

Premijer Jorgos Papandrau, koji je ubedljivo pobedio na prevremenim izborima 4. oktobra, više puta je izrazio odlučnost da Grčku uvede u društvo "zelenijih" država EU. Njegov cilj je da se otprilike 18 odsto ukupne energije proizvede od obnovljivih izvora do 2020, u poređenju sa današnjih 8 odsto.

Takođe je formirao Ministarstvo za okolinu, energetiku i klimatske promene, na čije čelo je postavio mladog ekologa Tinu Birbili.

Ona se ranije ovog meseca sastala sa predstavnicima ministarstva spoljnih poslova radi određivanja polaznih osnova za skoro dvonedeljni samit u Kopenhagenu koji počinje 7. decembra.

"Planiramo da se sastanemo sa socijalnim partnerima i svim stranama učesnicama i pripremimo se za aktivno učešće u samitu, sa podrškom stavu EU i nadom da ćemo biti deo tog procesa", rekla je Birbili.

Ona je pozvala borce za zaštitu okoline, poput Svetskog fonda za zaštitu divljine, između ostalih, da podnesu predloge kako da Grčka postane zelenija.

Birbili planira da promoviše konzervaciju kroz edukaciju i istraživanja i zaštiti preostale šume pomoću katastra zemljišta i da istovremeno zaustavi divlju urbanu gradnju na područjima koja su razorili požari - to su samo neki delovi njenog plana.

Pored toga, vlada planira da, među oporezive kriterijume za automobile, uvede emisije CO2.

U međuvremenu, svetao primer toga kako zemlja postaje ekološki svesnija može se videti u Greveni, gde će se biomasa - piljevina, slama, koštice od maslina, gnojivo, ribolovni otpad i slično - pretvarati u energiju, uglavnom za grejanje, u okviru privatnog projekta vrednog 65 miliona evra.

Nastavak na Southeast European Times...