Izvor: Vesti-online.com, 18.Jun.2018, 01:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zbog imena pada i vlada!

Premijeri Grčke i Makedonije su u političkim neprilikama, dva dana pošto su postigli istorijski međusobni dogovor o mogućem rešavanju višedecenijskog spora oko naziva Makedonije. Grčki premijer Aleksis Cipras je pred glasanjem Skupštine o poverenju u njegovu vladu, dok makedonski Zoran Zaev ima posla s odbijanjem predsednika Đorđa Ivanova da potpiše sporazum, ako ga Sobranje odobri.

Zaev i Cipras su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << složili da bivša jugoslovenska republika treba da promeni naziv u Severna Makedonija, što može okončati spor koji sprečava njeno pridruživanje NATO i EU i truje bilateralne odnose. Ali, predlog rešenja je podstakao duboko nacionalističke stavove u obe zemlje gde kritičari optužuju premijere za izdaju.

U Atini Cipras se suočio s direktnim izazovom za opstanak svoje koalicione vlade koju predvodi njegova levica, pošto je glavna opoziciona stranka, Nova demokratija podnela danas zahtev za glasanje o poverenju.

- Obavezan sam pred grčkim narodom da pokušam da sprečim stavljanje budućnosti naše zemlje pod hipoteku sporazumom koji šteti našim nacionalnim interesima - rekao je lider Nove demokratije Kirijakos Micotakis.

Cipras ima većinu od svega četiri poslanika među ukupno 300 u Skupštini Grčke, a sporazum o nazivu je izazvao i pukotine unutar same vlade. Biće odlučujući stav ministra odbrane Panosa Kamenosa koji je na čelu manjeg, koalicionog partnera - desničarske partije Nezavisni Grci.

Kamenos je još pre objavljivanja sporazum dvojice premijera rekao da će se usprotiviti u Skupštini, te bi Cipras u tom slučaju zavisio od podrške političkih protivnika da bi se sporazum ratifikovao. Nejasno je, međutim, da li će primedbe ministra odbrane na sporazum o nazivu Makedonije dovesti do pada vlade, ako bude glasao protiv. Cipras je rekao da ne očekuje da će se to desiti. Debata o predlogu za izglasavanje nepoverenja je počela, a glasanje se očekuje najkasnije u subotu po podne.

U Makedoniji, premijer Zaev je naišao na odbijanje predsednika Đorđa Ivanova da potpiše sporazum, ako ga ratifikuje parlament. Takvo odbijanje bi samo nakratko odložilo sprovođenje sporazuma, za koji se očekuje da će biti potpisan ovog vikenda. Ako predsednik odbije da potpiše, sporazum bi se vratio parlamentu na još jedno glasanje.

Bugarska, koja bi se ubuduće mogla graničiti sa Severnom Makedonijom i koja s tom malom balkanskom zemljom deli kulturne i jezičke osobine, htela bi da, poput Grčke, poravna istorijske račune sa Skopljem i od njega u tu svrhu traži "garancije", izjavio je u četvrtak šef bugarske države.

- Bugarska je u položaju da traži dodatne garancije. Moramo sprečiti mešanje Makedonije ili njenu podršku organizacijama na našoj teritoriji, koja bi bila u suprotnosti s našim Ustavom - rekao je predsednik Rumen Radev posle sastanka sa svojim makedonskim kolegom Đorđem Ivanovom.

Iako je kao prva priznala nezavisnost Makedonije 15. januara 1992. godine, Bugarska, ipak, smatra da su Makedonci Sloveni bugarskog porekla i da je njihov jezik samo dijalekt bugarskog.

U Grčkoj, koja je u utorak zaključila istorijski sporazum sa Skopljem, nalazi se i jedna severna pokrajina koja nosi ime Makedonije.

Sofija želi da joj Skoplje garantuje nemešanje u njene unutrašnje stvari, dok član makedonskog ustava predviđa da "Republika brine o položaju i pravima građana susednih zemalja makedonskog porekla".

- Geografija zahteva od nas da budemo izuzetno oprezni - dodao je Radev.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han smatra da rešenje spora između Atine i Skoplja oko imena ima regionalni značaj. On je, takođe, poručio da EU mora da se pridržava svojih obećanja ako makedonske vlasti ispune uslove koji su od nje traženi.

Prema njegovim rečima, trenutno u regionu postoji pozitivno kretanje, a uzrok je bila strategija proširenja EU, koja otvara perspektivu svim zemljama.

- Na Kosovu je došlo do dugo očekivane, i već otpisane, ratifikacije sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom. Makedonija i Bugarska su zaključile sporazum o prijateljstvu i postoje i pregovori o otvorenim pitanjima između Grčke i Albanije. Postoji pozitivno takmičenje u rešavanju otvorenih pitanja. Ne treba biti euforičan, ali signali su pozitivni i rešenje spora oko imena ima regionalni značaj - naglasio je Han.

U intervjuu bečkom dnevniku "Standard" Han je rekao da je uveren da će referendum o rešenju u Makedoniji dobiti odgovarajuću većinu.

- U septembru ili oktobru treba da se održi referendum i ponudio sam da na licu mesta promovišem rešenje. U Makedoniji imam određenu verodostojnost i spreman sam da to iskoristim. Važno je, međutim, da referendum ne bude pomešan sa drugim izborima, jer u suprotnom može biti uvučen u partijsko političke borbe. Vođe u zemlji, bez obzira na čijoj su političkoj strani čini mi se, priznaju da je uspelo nešto od interesa za zemlju u ceo region i zato sam uveren da će referendum dobiti odgovarajuću većinu - objasnio je Han i dodao da polazi od toga da će članice EU pozitivno reagovati na dogovor i na samitu 28. juna dati zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora.

Nastavak na Vesti-online.com...