Izvor: B92, 25.Mar.2015, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su antičke statue gotovo uvek nage?
Nagost antičkih grčkih statua, na koju smo danas toliko navikli, svojevremeno je predstavljala rušenje velikog tabua.
Nagost u okviru vajarstva u antičkoj Grčkoj nije bila novost. Ona se, na primer, može uočiti i na statuama iz Nimruda u antičkoj Asiriji (današnji Irak) iz 730. godine pre nove ere. Međutim, prvi put u grčkoj umetnosti ona se vezuje za potpuno drugačiji kontekst.
Statue iz Nimruda predstavljaju mrtva tela poraženih neprijatelja. Ona su porobljena, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naga, izmučena, dok su Asirci uvek odeveni. Nagost je, dakle, bila znak slabosti i poniženja.
Grci su, s druge strane, nagost videli kao odliku herojstva i moralnih vrednosti među društvenom elitom i građanima muškog pola.
Antička Grčka je negovala kult tela i lepote. Širom zemlje nicali su gimnazijumi (vežbaonice), a Grčki atletičari bili su nagi kada su se takmičili na Olimpijskim igrama.
Nagost nije bila strana pojava ni u svetu mitologije. Do četvrtog veka pre nove ere postao je običaj da se Afrodita, starogrčka boginja ljubavi, prikazuje naga, a svoju intimnost pokrivala je na senzualan način.
Ipak, uprkos svojoj otvorenosti po pitanju nagosti i seksa, gubljenje kontrole nad libidom u javnosti smatralo se znakom slabosti. Iz tog razloga muškost muškarca na antičkim statuama nije poprimala herojske razmere.
Izuzetak predstavljaju jedino satiri, koji su prikazivani kao pijane razularene zveri u stanju uzbuđenosti, nesposobni da se odupru svojim primitivnim nagonima.
Pogledaj vesti o: Nova godina
