Izvor: RTS, 03.Nov.2011, 09:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Papandreu u pravu
Evropa je preneražena. Grčki premijer želi da omogući narodu da glasa o evropskom planu za spas svoje zemlje. Jorgos Papandreu je "stavio sva jaja u jednu korpu", ali je doneo pravu odluku, piše "Špigl" u tekstu "Bravo, gospodine Papandreu".
Treba reći odmah na početku: Grci će, za promenu, sami odlučivati o tome kako će se oni i njihova zemlja dalje kretati napred.
Već izvesno vreme nisu imali priliku da urade tako nešto. Tokom poslednjih godinu i po dana, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ova nekada ponosna zemlja je, praktično, pod međunarodnom upravom. Grčka de fakto više nije suverena zemlja.
Najvažniji zadatak vlade bio je da programe štednje i strukturnih reformi provlači kroz parlament i da ih potom sprovodi. To je bila veoma stroga direktiva Trojke - Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Da to nije urađeno, pomoć bi bila uskraćena, a zemlja bi bankrotirala.
Činjenica da više niste gospodar sopstvenih finansija, da morate da molite za novac i da ste spremni da učinite gotovo bilo šta da biste ga dobili - veoma je ponižavajuća za zemlje koje su ostale bez novca i za njihov osiromašeni narod. To ranjava dušu, podgreva gnev i stvara očaj. Svest o tome da ste u velikoj meri sami krivi za nastalu krizu, samo pogoršava situaciju.
To što grčki premijer Jorgos Papandreu želi da narod pita za mišljenje pre donošenja odluke o finansijskom restrukturiranju zemlje izgleda kao očajnički potez, u skladu sa dramatičnim principom "počiniti samoubistvo u strahu od smrti". Glasači će odlučiti da li treba podržati odluku donetu u Briselu ili ne.
Na poslednjem u, čini se beskonačnom, nizu evropskih samita o spasavanju Grčke odlučeno je da privatni investitori otpišu polovinu grčkog duga. Naime, od 300 milijardi evra državnog duga, oko 200 milijardi su potraživanja banaka, osiguravajućih kompanija i fondova, pa će Grčka biti rasterećena dobrog dela kreditnog bremena.
Tri dobra razloga za Papandreuovu odluku
Bez obzira na to kako će referendumsko pitanje na kraju biti sročeno, Grci će zapravo odlučivati o tome da li će njihova zemlja ostati u evrozoni ili će se odreći zajedničke valute. Vlada bi građanima mogla da postavi vrlo direktno pitanje: "Da li želite da nastavite da koristite evro ili da se vratite na upotrebu drahme?"
Kako je Papandreu mogao to da učini? Želi da pita za mišljenje isti onaj narod koji se pobunio protiv njegove politike! Sasvim je izvesno kakav će ishod biti! To su bile prve reakcije kada je grčki premijer objavio odluku o raspisivanju referenduma.
Reakcije su sasvim razumljive, jer je do sada najveći strah ostalih članica evrozone bio da će Grčka reći zbogom zajedničkoj valuti. Formula za evropsku apokalipsu izgleda otprilike ovako: prvo Grčka odustaje, zatim "padaju" Portugal i Španija, a onda Italija zajedničku valutu gura preko ivice u provaliju. Ukoliko budu imali sreće, opstaće mini-evrozona na severu kontinenta.
Bez sumnje, to je sasvim realna opasnost, ukoliko Grci kažu "ne" odluci koja je doneta u Briselu. Papandreu igra na sve ili ništa. Ipak, njegova odluka je ispravna zbog nekoliko razloga.
Prvo, premijeru je potrebno neposredno odobrenje građana za dalje postupke. Izabran je pre nego što je dužnička kriza eskalirala i njegova vlada sada mora da preduzme drastične korake. U Grčkoj se, za razliku od Nemačke, političke partije ne spore oko neočekivanog viška u državnoj kasi, visine putarina ili zatvaranja nekoliko vojnih baza. Ne, reč je o brutalnoj seči javne potrošnje, do sada neviđenoj u razvijenim zemljama. Kada bi nemački ministar finansija morao da sreže budžet tako nemilosrdno kao njegov grčki kolega, morao bi, proporcionalno gledano, da smanji troškove za čak 100 milijardi evra za samo jednu godinu.
Drugo, u Grčkoj je "opozicija" jednako "opstrukcija". Ni posle godinu i po dana, partije nisu uspele da shvate da zemlja ne može sebi da priušti nikakve političke lakrdije. Međutim, uz direktnu podršku naroda, postoji nada da će opozicija da se prizove pameti. U najmanju ruku, moraće da se izjasne o tome kako zamišljaju budućnost zemlje.
Treće, u Grčkoj se stvari kreću nizbrdo. Gotovo svi građani su žrtve mera štednje, mnogi su očajni i zbog toga štrajkuju. Ali, kada i oni koji sada rade ostanu bez posla, ekonomija će biti još žešće pogođena. Ciklus propadanja se nastavlja. Tada će biti potrebne nove, još strože mere, i tako u nedogled. Međutim, ukoliko većina građana na referendumu prizna da im je ponuđen put za izlazak iz krize, ova užasna situacija biće najverovatnije okončana. Ne bi više postojali legitimni razlozi za štrajkove.
Ohrabrujuća iskustva
Postoje nagoveštaji da će Grci podržati svog lidera kad sve karte budu na stolu i da neće odbaciti direktive iz Brisela. Većina naroda u Grčkoj veruje da mora da postoji izlaz iz ove zbrke koja traje čitavu deceniju. Mnogi su ophrvani ritmom promena, ali većina njih zapravo nije voljna da im se suprotstavi.
Iskustva iz drugih zemalja evrozone su ohrabrujuća. Dužnička kriza već je srušila neke vlade - na primer u Portugalu i Irskoj. Ali, neke od partija koje su potom došle na vlast, osvojile su većinu na izborima iako su najavljivale još oštrije mere štednje.
Do održavanja referenduma u Grčkoj vodiće se žestoka debata o dve opcije: surova rehabilitacija u okviru evrozone ili bankrot države uz ponovno uvođenje drahme.
To će pokazati da Grci, zapravo, ne biraju između raja i pakla. Oba puta biće teška i iscrpljujuća. Svaki građanin za sebe moraće da odluči u šta veruje, koji je od dva puta bolji. Moraće da razmotre i mogućnost da bi, odricanjem od zajedničke valute, rizikovali da izgube novac kojim raspolažu - njihova ušteđevina neće vredeti ništa, ukoliko se vrate na drahmu.
Ali, barem će svaki Grk dobiti priliku da odlučuje i neće moći više da se žali na to što vlada popušta pred zahtevima iz inostranstva. I, čak i ako Grci na kraju kažu „ne", pa se ostvari najgori scenario i zemlja napusti evrozonu, moguće posledice sada se čine manje opasnim nego što je to izgledalo pre godinu dana.
Osnovni problem u vezi sa povratkom na nacionalnu valutu je to što bi drahma bila drastično devalvirana. S obzirom na to da bi državni dug i dalje bio u evrima, vlada bi morala da potroši još više drahmi da bi servisirala obaveze prema poveriocima. Država bi ubrzo bankrotirala.
Zbog toga bi, verovatno, kreditori morali da se odreknu još većeg dela potraživanja. Konačno, veći deo grčkog duga kontrolisale bi Evropska centralna banka i druge zemlje evrozone. Čak i ako Grčka ostane u evrozoni, postoji mogućnost da kreditori budu na još većem gubitku - ali to bi se desilo znatno kasnije.
Čini se da rizik da se "zaraza" proširi na druge evropske zemlje više nije tako visok. Nijedna zemlja evrozone nije u tako lošem stanju kao Grčka. Izgleda da su toga sada svesni svi igrači na finansijskom tržištu.
